ПОМEРАЊЕ САТА НИЈЕ БЕЗАЗЛЕНО: Ево како утиче на ваше здравље; ДА ЛИ ЈЕ БОЉЕ ЛЕТЊЕ ИЛИ ЗИМСКО?

Оно што се раније сматрало безначајном непријатношћу, данас је препознато као озбиљан јавно-здравствени ризик. Померање сата два пута годишње ремети наш унутрашњи биолошки сат — циркадијални ритам — који управља бројним телесним функцијама: спавањем и буђењем, лучењем хормона, метаболизмом, крвним притиском и радом срца.

Научници са америчког универзитета Стенфорд недавно су представили најубедљивије доказе о дугорочној штетности овог система. Упоређујући три сценарија — садашњи систем померања сата, трајно летње и трајно зимско време — утврдили су да је управо двоструко годишње померање казаљки најгора опција за људско здравље.

Померање сата спречава мождани удар

Према моделима заснованим на подацима Центра за контролу и превенцију болести (CDC), укидање померања сата и прелазак на трајно стандардно (зимско) време донело би изузетно позитивне ефекте: само у САД могло би се спречити око 300.000 можданих удара и смањити број гојазних особа за 2,6 милиона годишње.

„Што сте више изложени светлости у погрешно доба дана, то је ваш биолошки сат слабији. То утиче на имунолошки систем, ниво енергије и друге аспекте здравља“, упозорио је др Џејми Зајцер, главни аутор студије.

Краткорочне последице су већ добро познате: бројне студије показале су да после пролећног померања сата расте број срчаних удара, саобраћајних несрећа и повреда на раду, што се приписује губитку сна и повећаном умору.

Вечна дилема: зимско или летње време?

Иако се већина слаже да ову праксу треба укинути, поставља се питање које време треба трајно задржати. Присталице трајног летњег времена истичу предности дужих вечери, више времена за одмор и мању стопу криминала.

Ипак, када је САД 1974. године током нафтне кризе увела целогодишње летње време, мера је укинута после мање од годину дана због негодовања јавности — деца су морала у школу по мраку.

Научници и лекари скоро једногласно подржавају прелазак на трајно стандардно, односно зимско време, јер је кључ у јутарњој светлости. 

„Потребно нам је више јутарњег и мање вечерњег светла да би наш биолошки сат остао усклађен са 24-часовним даном“, објашњава др Зајцер. Јутарња светлост је најважнији сигнал који „ресетује“ наш унутрашњи сат и прилагођава га спољашњем свету.

Зато водеће медицинске организације, попут Америчке академије за медицину спавања и Америчког лекарског удружења, препоручују усвајање трајног стандардног времена као најбоље опције за јавно здравље.

Док се чека политичка одлука, стручњаци саветују да се неколико дана пре промене времена постепено прилагодимо: раније одлазимо на спавање, избегавамо кофеин и тешке оброке увече, и што више користимо јутарње светло.

Иако ћемо „добијати“ сат сна, јасно је да је расправа о померању сата одавно прерасла питање удобности и постала важно здравствено питање на које политичари још нису нашли одговор.