Да ли знате одговор?
ПРЕСТУПНА ГОДИНА НИЈЕ СЛУЧАЈНА! Зашто је овај један дан толико ВАЖАН да без њега не би било ни Божића у децембру?
Један неприметни дан, скривен у фебруару сваке четврте године, чува ритам света и не дозвољава да се време и природа разиђу.
Замислите свет у којем лето почиње у децембру, а Божић се слави усред врелог јула. Звучи као сценарио из научне фантастике, зар не? Али да није једне мале, готово неприметне корекције у нашем календару - то би била стварност. Решење тог временског хаоса зове се преступна година.
Ситна грешка великих размера
Наш календар је својеврсни компромис између математике и космоса. Година има 365 дана, али Земљи треба мало више времена да обиђе Сунце - тачно 365 дана, 5 сати, 48 минута и 56 секунди, објашњено је на сајту "National Air And Spice Museum".
То значи да сваке године каснимо скоро шест сати. После само сто година, тај заостатак би нарастао на више од 24 дана. Временом би се годишња доба потпуно измешала.
Да бисмо то спречили, сваке четврте године убацујемо један додатни дан - 29. фебруар. Тиме "враћамо" календар на своје место. Ипак, чак и овај систем има своје фине нијансе.
Кад математика каже: "Не сваке четири"
Ако сваке четири године додајемо дан, опет мало претерујемо. Наиме, та корекција додаје 44 минута превише сваког циклуса.
Зато су научници још у 16. веку увели правило: године дељиве са 100 нису преступне, осим ако су истовремено дељиве са 400. Тако је 2000. била преступна, али 1900. није - а следеће прескакање чека нас 2100. године.
Дан који "прескаче"
Занимљиво, назив "преступна година" не потиче из астрономије, већ из календарске игре дана.
У обичној години, датуми се сваке године померају за један дан у недељи. Али кад се убаци додатни дан у фебруару, тај редослед прескочи још један дан и зато кажемо да година "прескаче".
А ако сте рођени 29. фебруара? У свету вас зову "leapling" или "leaper". Рођендан званично славите сваке четврте године, али стварно старите.
Мали дан, велика разлика
Можда делује безначајно, али тих додатних 24 сата сваке четврте године чувају хармонију између нашег календара и стварног кретања Земље.
Захваљујући том "данчићу", лето остаје у јулу, зима у јануару, и наши календари остају у ритму са Сунцем - баш онако како су то замислили древни астрономи.