ПРВА МИНИСТАРКА СТВОРЕНА ВЕШТАЧКОМ ИНТЕЛИГЕНЦИЈОМ – И ВЕЋ ТРУДНА! Стручњаци згрожени: „Овим се нормализује наратив који прети људској свести“

Овај необичан потез премијера Едија Раме изазвао је лавину реакција, нарочито након што је најављено да је виртуелна министарка „трудна” и да ће „родити” чак 83 деце – виртуелне асистенте.

Да ли је ово храбар искорак у будућност и показатељ визионарског духа или пак играње ватром у друштву које још није спремно за такве експерименте? О овоме се разговарало у емисији „Уранак” на телевизији К1, са гостима – Аном Родић, саветницом за лични и професионални развој, и Страхињом Девићем, ИТ стручњаком.

Психолошкиња и саветница за лични и професионални развој Ана Родић истиче да читава ситуација са виртуелном министарком превазилази границе технолошког експеримента и задире у поље симболике и колективне свести.

„Ово бих назвала бизарним. Не залазећи у опис онога што се дешава, обратила бих пажњу на терминологију која карактерише биолошки и физиолошки чин. Није без разлога дато то одређеној ‘особи’, од које се очекује нешто тако, да такву реторику на мала врата пласира. Стварно бих скренула пажњу да је то веома опасно. Ово може да буде пробни балон и нама показује нормализовање наратива који представља озбиљну претњу по психу и развој свести, посебно младих, али и колектива”, истакла је Ана Родић.

Додаје да је важно разумети поруку која се кроз овакав пројекат шаље друштву.

„Иза АИ стоји човек. Овим се такође шаље порука која јако збуњује младе. Основна карактеристика човека је да будемо грешни, да истражујемо, да преиспитујемо моралне принципе и градимо их кроз живот. А са ове стране имамо пласман нечега што је безгрешно, нуди решења и има ‘савест’. Деца и млади бивају збуњени јер пореде нешто створено са собом и доживљавају га као савршено”, нагласила је она.

Родић упозорава да овакав приступ може да има озбиљне последице по међуљудске односе.

„Шта ће ми муж, дете – нећу да улазим у фрустрацију, да се објашњавам са људима, када постоји савршено решење. Фрустрација је неопходна у животу. Морамо да научимо да толеришемо фрустрацију да бисмо изградили здраве личности, а вештачка интелигенција нам то не омогућава. У томе је један од проблема”, рекла је Родић.

ИТ стручњак Страхиња Девић сматра да се увођењем виртуелне министарке не показује технолошка надмоћ, већ покушај да се јавности представи слика модерности и напретка. Како каже, вештачка интелигенција није чаробно решење, већ алат који и даље зависи од оних који га програмирају и користе.

„АИ није бољи од нас ни у чему - само је бржи. Већина АИ система није ГПТ, већ су то експертски системи за подршку. ГПТ је генеративни тренирани предиктор – генератор текста. Ми АИ користимо за разне ствари и учимо га свему и свачему. За већину корисника, АИ је црна кутија - не знамо чиме је трениран, не знамо који су му параметри. Ово је леп покушај замазивања јавног мњења – 'ставили смо АИ, сад смо модерни и поносни, јер је он свуда'”, каже Страхиња Девић а на питање да ли вештачка интелигенција може да води процес јавних набавки без човека, Девић одговара:

„Наравно да може, али мора да има јасно дефинисана правила по којима ће да функционише. Ту настаје проблем – ако ја правим АИ, ништа ме не спречава да у њега унесем правило по којем, на пример, 'Страхињина фирма' добија 90% тендера. А то нико не може да зна, јер не види чиме сам га тренирао. Није то раван пут да смо ми сад нешто направили, па то одједном функционише и нема више корупције”, прича ИТ стручњак.

Девић додатно појашњава да се моћ манипулације кроз АИ лако може пренети и на лични ниво.

„Могу сада да узмем модел попут ChatGPT-а, да издвојим комплетан систем и да му кажем да од сада на питања одговара искључиво као ја. Када понови процес неколико пута, научиће моје облике говора, начин обраћања и размишљања. Потребна је само довољна количина података. Једну врсту манипулације замењујемо другом”, каже Девић и упозорава и на дубље, системске последице ширења вештачке интелигенције:

„Највећа опасност АИ је што социолошке норме не узима у обзир. Ми можемо да оптимизујемо нешто, а у том процесу хиљаду људи може да остане без посла. На шта ће све он да обрати пажњу – то је нешто што само човек може да разуме. Ово што ради Рама је медијски 'хајп'”, додаје.

Говорећи о начину на који се друштво односи према технологији, Страхиња Девић истиче да је проблем у недостатку критичког приступа и слепом поверењу у дигиталне изворе.

„Ми технологију користимо апсолутно некритички. Интернет прихватамо као извор апсолутне истине, што уопште није тачно. Мрзи нас да истражимо”, казао је.