(ФОТО) МАЛО ПОЗНАТА ПРИЧА О ТАНУРЏИЋЕВОЈ ПАЛАТИ: Како су један трговац и архитекта, у ери модернизма и Баухауса, оставили трајни траг у срцу Новог Сада

Овај репрезентативни објекат краси разгледнице Новог Сада готово век, а прича о његовом настанку и трајању такође је занимљива.

У време када се Нови Сад уздизао у савремени град, трговац Никола Танурџић одлучио је да у самом центру остави грађевину по којој ће га град памтити. 

Његова палата, подигнута 1930-их по пројекту архитекте Ђорђа Табаковића, и данас представља једно од најпрепознатљивијих здања града и ремек-дело рационалне архитектуре у духу Баухауса. Куриозитет овог репрезентативног здања у центру града јесте да се простире у чак три улице: Змај Јовину, Модене и Илије Огњановића.

Палата Николе Танурџића подигнута је 1933. и 1934. године, на месту где се налазила куће са пивницом „Минхен“.

 Земљиште је Танурџић купио за четири милиона динара, надмашивши све конкуренте из реда угледних новосадских трговаца. Свестан размера подухвата, у посао је укључио једног од најистакнутијих домаћих архитеката тог доба - Ђорђа Табаковића, са којим је обишао више европских престоница како би се упознао са најсавременијим градитељским достигнућима.

Зграда је настала у духу модернистичке, рационалне архитектуре, без орнамената и сувишних украса, што је у то време представљало праву револуцију у урбаном изгледу Новог Сада. Табаковић се ослонио на естетику Баухауса - немачке школе коју је почетком 20. века основао архитекта Валтер Гропијус, а чији је идеал био спајање уметности, дизајна и функционалности у јединствено архитектонско дело.

Иако је градња започета на неповољном терену, пројекат је успешно реализован. Палата је била намењена различитим наменама - за становање, трговину, угоститељство и културу. У палати је било смештено 14 локала, 36 комфорних станова и модерно опремљен биоскоп „Рекс“, један од најсавременијих у граду тога доба, са звучном пројекцијом и удобном салом какву дотад Нови Сад није имао. 

Највећи стан, површине око 300 квадратних метара, налазио се на првом спрату и био је резервисан за породицу Танурџић. У приземљу је радила Танурџићева позната трговина „Силезија“, која је представљала темељ његовог богатства.

Неколико година касније, 1939, Танурџић је одлучио да свој пословни комплекс заокружи доградњом савременог хотела „Рекс“, такође према Табаковићевом пројекту. Тај део грађевине пружа се уз улицу Илије Огњановића.

После Другог светског рата, палата је национализована и током деценија више пута преправљана. Значајна интервенција изведена је 1981. године, када је као део хотела „Путник“ дограђен нови део по пројекту архитекте Милана Марића.

Иако се у њеној непосредној близини однедавно уселила подземна гаража, Танурџићева палата и даље остаје једно од кључних архитектонских обележја центра Новог Сада. 

Њена чиста геометрија, функционална организација простора и историја која спаја трговачку енергију и модернистички дух, чине је симболом времена када је град смело корачао ка Европи.

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.