"БУЊЕВАЧКО КОЛО" ПРОСЛАВИЛО ЧЕТВРТ ВЕКА ОД РЕОСНИВАЊА Друга времена, али за Буњевце слични изазови
Настао као град, превасходно српских и буњевачких граничара, хришћанског браника пред Османском империјом, Сомбор се увек дичио својим житељима без обзира на вероисповест и националност, па је са дужном пажњом пропраћена и свечаност овдашњих Буњеваца окупљених око Удружења грађана „Буњевачко коло”.
Они су скромно обележили четврт века од реоснивања овог удружења којем је од оснивања 1921. године основни циљ био да код овдашњих Буњеваца шири просвету, културу и националну свест.
Свечани скуп је поздравним речима отворио председник удружења „Буњевачко коло“ Дејан Парчетић:
- Упорним радом, ентузијазмом а пре свега са пуно љубави, успели смо сачувати, ево већ две и по деценије, оно што смо, оснивањем „Буњевачког кола“ с почетка прошлог века, добили у наслеђе од наших дидова и мајки, а то је очување буњевачког идентитета, културе, језика и наслеђа - истакао је председник УГ „Буњевачко коло” Дејан Парчетић и додао да иако се времена мењају, чини се да Буњевци и даље имају бројне и веома сличне изазове и невоље као и њихови преци с почетка прошлог века.
- Дугујемо велику захвалност нашим првим оснивачима Буњевачког кола, којима желимо да се на данашњи дан, сећањем одужимо и посебно захвалимо за путеве које су поставили у циљу очувања нашег националног бића. Такође, захвални смо и нашим реоснивачима Буњевачког кола из 2000. који су, управо на темељима предака, поставили нову платформу задатака којима тежи наша национална заједница и то с основним циљем очувања националног бића и свег што то подразумева а при том мислим на културу, језик, просвету и информисање на нашем, буњевачком језику - објаснио је Парчетић, наглашавајући да се буњевачка заједника, па тако и сомборско „Буњевачко коло“ сусреће са чињеницом сталне асимилације од стране друге, хрватске националне заједнице што је један од дугогодишњих изазова.
Парчетић је такође нагласио да је невоља и то што Буњеваца и њихових представника скоро да и нема у телима локалних самоуправа, а такође нема буњевачких представника ни на покрајинском нити републичком нивоу.
- Изузетно је од великог значаја и важности да је заједница видљива о чему, у случају Буњеваца и држава треба пуно више да поведе рачуна, јер ми, Буњевци имамо само једну државу, државу Србију за коју смо се још давне 1918. године кроз присуство и гласање наших буњевачких представника и определили – наглашено је овом приликом.
Далеке 1921. године 6. октобра, основано је сомборско „Буњевачко коло“, које је у то време представљало и базу за Буњевачко-шокачку странку, али већ од 1923. године, услед различитог приступа буњевачком питању, долази до првих несугласица и раслојавања на „радикале“, односно присталица аутохтоности Буњеваца и „Хрвата“ то јест присталица Хрватске сељачке странке и хрватства Буњеваца. Руководство „Буњевачког кола“ припадало је слоју имућних земљопоседника, а њихова опозиција сиромашнијем слоју земљорадника и ситних земљопоседника, па је долазило до подвојености и по социјалној линији, што је кулминирало издвајањем дела чланства и оснивањем Хрватског културног друштва „Мирољуб“ 1936. године. Само „Буњевачко коло“ наставило је са радом, али у смањеном обиму и са знатно мањим бројем чланства. Коло је формално радило и током окупације 1941-1944. године, а угашено је у првим месецима након ослобођења. Сва имовина „Буњевачког кола“ постала је 1945. г. власништво Хрватског просвјетног дома, касније КУД „Владимир Назор“, настављача некадашњег ХКД „Мирољуб”.