ВЛАДИЧАНСКИ ДВОР ШАПУЋЕ ПРИЧЕ О ЕПИСКОПИМА, ЖАБАМА И ЗАБОРАВЉЕНИМ ВРЕМЕНИМА Сведок бурне историје, духовног живота и културног наслеђа Новог Сада

Ово здање није само архитектонски бисер, већ и сведок бурне историје и духовног живота града

Први епископски двор на овом месту подигнут је још 1741. године по налогу владика Висариона Павловића, у непосредној близини новоизграђене Саборне цркве.

Тадашња локација била је окружена влажним рукавцима Дунава, што је стварало природне изазове – велики број жаба и недостатак сунчеве светлости често су кварили удобност становања епископа. 

Нови двор након разарања

Хроничар Михајло Полит-Десанчић крајем XIX века о томе је бележио са дозом хумора, истичући како је „смрад и дрека“ жаба била стална непријатност. 

Двор је, нажалост, страдао током бомбардовања 1849. године, а градска јавност се није много жалостила због његових недостатака и неповољне локације.

Идеја о новом двору јавила се скоро одмах након разарања. Пројекат је осмислио Владимир Николић 1899. године, архитекта који је био члан бечког клуба професора Теофила Ханзена. Утицај бечке школе видљив је у сваком детаљу фасаде – симбиоза византијских и источњачких елемената обогаћена је мотивима српских средњовековних манастира, као што су бифоре и трифоре. 

Мирна Бачка

Због спора око патријарховог протежирања свог кумчета, Николић је дозволио да пројекат формално потпише Ференц Рајхл, остављајући комичан коментар: „Направио сам план, Рајхл је потписао, двор се гради и мирна Бачка.“

Велика резиденција бачког епископа завршена је 1901. године. Свечаност отварања била је прилика за окупљање најважнијих личности тог времена – поред патријарха и владика, присутни су били Павле Петер као представник аустроугарских власти и Иларион Руварац, угледни књижевник, историчар и духовник. Од тада, двор постаје место не само администрације, већ и духовног и културног срца града.

Данашњи изглед фасаде Владичанског двора плени пролазнике својом богатом декоративном пластиком и романтичним духом старог градског језгра. Бифоре и трифоре подсећају на архитектуру студеничких манастира, а комбиновање византијских, источњачких и српских средњовековних елемената чини га архитектонским ремек-делом. Унутрашњост дворца и даље задржава достојанство епископске резиденције, смештајући данас седиште епископа бачког Иринеја Буловића, једног од најобразованијих свештеника Српске православне цркве и професора Богословског факултета у Београду.

Змај уместо крста

Испред дворца налази се споменик Јовану Јовановићу Змају, постављен 1984. године. На месту некадашњег крста од ружичастог мермера, песник је приказан у природној величини, у тренутку своје свакодневне шетње истим сокаком. 

Овај споменик данас представља централну тачку прослава Змајевих дечјих игара, које окупљају младе и старе у част једног од највољенијих српских песника.

Владичански двор није само здање – то је симбол споја историје, културе и духовности Новог Сада, место где прошлост и садашњост прожимају градски амбијент и плене сваки поглед пролазника.

Р. Д.

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.