НЕКАД СЕ ПРАВИЛА КАО „СИРОТИЊСКА ПОСЛАСТИЦА” За слатку тарану потребно тек мало ораха, меда и – душе
Није ни колач, ни доручак, а хранила је генерације. Слатка тарана са орасима и медом била је јело за дане кад нема пуно – али има душе, воље и топле воде.
У многим деловима Србије, нарочито у Банату, Бачкој, али и у Шумадији, тарана није била само слана тестенина за супу. Постојала је и слатка верзија, која се кувала за децу, болесне, посне дане или као „десерт за сиротињу“.
Тарана са медом и орасима била је један од оних рецепата који није имао тачне мере, али је увек био топао, заситан и нежан. Данас је готово нестала са трпеза, али вреди је вратити – и због укуса, и због приче коју носи.
Шта је тарана?
Тарана је домаћа, сушена тестенина, најчешће ситно нарендана или измрвљена маса од брашна и јаја, сушена на платну. У посној варијанти (као што је ова), правила се само од брашна и воде, па се сушила и чувала у кесама.
Данас је можете пронаћи на пијацама или направити код куће – али за овај рецепт може послужити и куповна тарана из продавнице.
Састојци:
- 1 шоља таране
- 2 шоље воде
- 1 прстохват соли
- 2 кашике млевених ораха
- 1-2 кашике домаћег меда (по укусу)
- цимет или мускатни орашчић по жељи
- кашичица кокосовог уља или посног маргарина (опционо, за кремастију структуру).
Припрема
У шерпи загрејте воду са прстохватом соли. Када проври, додајте тарану и кувајте 5-7 минута док не омекша. Повремено мешајте да се не слепи. Када је кувана, склоните с ватре и одмах умешајте орахе и мед. По жељи додајте мало цимета или мускатног орашчића.
Ако волите кремастију варијанту, умешајте кашичицу кокосовог уља или мало посног маргарина.
Како се служи
Најбоље је топла, уз шољу чаја, компот или уз пар кришки јабуке. У неким крајевима, преливала се са мало заслађеног млека од жита (данас би то био нпр. овсени напитак), док су је други јели само уз кашику више меда.
Сећање на једноставност
Ово јело се некада служило деци кад се врате из школе, старима кад „нема зуба за тврдо“, или у дане када „ништа није у кући, али има таране и мало меда“. Данас је то можда носталгичан рецепт, али и идеалан десерт за пост, доручак без шећера, или лековити оброк кад души треба нешто топло и тихо.
