ОБЕЛЕЖЕНА 81. ГОДИШЊИЦА ОД БАТИНСКЕ БИТКЕ Засвирале „Стаљинове оргуље” у Сомбору
Поводом 81. годишњице од почетка једне од најзначајнијих битака на овим просторима у Другом светском рату, на платоу Спомен-музеја Батинске битке код Бездана, полагањем венаца, одана је почаст борцима Народноослободилачке војске Југославије и совјетске Црвене армије који су извојевали победу у Батинској бици.
Тим поводом у тамошњем Спомен-музеју отворена је и тематска изложба под називом „Стратези батинске операције“, посвећена онима који су осмислили план форсирања Дунава на неприступачном терену код села Батине, а самим тим и план победе антифашистичких снага.
Сама Батинска битка отпочела је 11. новембра 1944. године и мада су добровољци 12. војвођанске бригаде већ првог дана успели да запоседну батинску Крваву коту 169, противудар оклопно-механизованих немачких јединица из састава СС дивизија „Барнденбург” и „Ломбард” их је одбацио на саму обалу Дунава, на положаје које су, мада десетковани заједно са саборцима из 8. војвођанске бригаде и 703. пешадијског пука Црвене армије, држали следећа три дана. У зору 15. новембра, након, по сведочењу очевидаца стравичне, артиљеријске припреме преко 1.200 оруђа Црвене армије у којој су панику у непријатељским редовима посебно изазивале „Стаљинове оргуље”, чувени ракетни бацачи „каћуша”, све снаге 51. Војвођанске дивизије НОВЈ и 233. стрељачке дивизије Црвене армије су јурнуле преко Дунава, прошириле мостобран и одбациле шаренолику фашистичку солдатеску ка Печују, чиме је окончана Батинска битка.
У овој епопеји, према ни до сада потпуно сређеним подацима, живот је изгубило преко 1.200 војника Црвене армије и око 1.000 партизана, од којих су многи, неименовани, завршили у леденим водама Дунава.
Мада је и ову битку пратио епитет контрорверзне, пре свега због тога што је десант здружених партизанско-совјетских јединица извршен у подножју јединог брда на обали овог дела Дунава, чврсто поседнутог од фашистичких јединица, чињеница је да је са тактичке стране ово био и најбољи избор. Управо у Батини су се граничиле зоне одговорности Врховне команде Вермахта и Врховне команде копнене војске Трећег Рајха, на шта је Фирера упозоравао и прослављени наци-генерал и стратег Блицкрига Гудеријан. Овај детаљ је довео до тога да је брзо форсирање Дунава управо код Бездана са бачке и Батине са барањске стране, довело до потпуног изненадјења фашистичке коалиције које су знатно већим снагама запоселе друге могуће правце преласка на десну страну Дунава, као што су апатински, бајски и мохачки правац.
Успешно успостављање мостобрана код Батине за снаге Црвене армије, било је стратегијска претпоставка за отпочињање операције Будимпешта, пошто су се црвеноармејци након преласка велике европске реке у року од свега неколико дана појавили на Балатону и код Нађкањиже.