НАЈПЛЕМЕНИТИЈИ ЧИН У НАЈТЕЖЕМ ТРЕНУТКУ Рекордан број трансплантација у Србији АЛИ И ДАЉЕ 1.700 ЉУДИ ЧЕКА НОВИ ОРГАН Од тога око 40 деце
Трансплантација је једина област медицине која не може да се развија без подршке грађана.
Одлука о донирању органа, у најтежем тренутку када лекари потврде мождану смрт, може значити спас за најмање пет људи који чекају трансплантацију. У првих десет месеци ове године дато је 20 сагласности, а урађене су 102 трансплантације.
„Веровао сам да ће се појавити донор и морам да захвалим тој породици која је у том тренутку рекла ’да’“, каже двадесетпетогодишњи Петар Ковачевић, који је недавно имао ретрансплантацију јетре.
Четрдесетогодишња Тања Чубрилов чекала је трансплантацију рожњаче две и по године. „Петнаестог октобра је урађена трансплантација. Сада је много боље, пре тога нисам видела“, каже она кроз сузе радоснице.
Петар од детињства има тешку аутоимуну болест и иза себе већ има једну трансплантацију. Данас устаје, хода, иде на физикалну терапију и враћа снагу. „Знам да је тешко, али било би лепо да што више људи каже ’да’“, поручује.
На трансплантацију јетре у Србији тренутно чека више од 70 пацијената. „Петар је један од ретких код којих је успешно урађена и трансплантација и ретрансплантација“, истиче др Ирина Брчеревић, гастроентерохепатолог ВМА.
Када је реч о рожњачи, успех трансплантације зависи и од очне банке. „Она нам омогућава да анализирамо квалитет калема, што је изузетно важно“, наводи проф. др Мирко Ресан, начелник Клинике за офталмологију ВМА.
У ВМА су недавно изведене и кадаверичне трансплантације бубрега, а наредне недеље биће обављена трансплантација пацијенту који има живог сродног даваоца.
„У јануару следеће године навршава се 30 година трансплантације бубрега и 20 година трансплантације јетре. Наши тимови се деценијама баве овим послом“, каже пуковник доц. др Иван Лековић.
Брзина је често пресудна. „Када добијемо одобрење породице за експлантацију органа, нема времена за чекање“, наглашава пуковник проф. др Момир Шарац.
Ове године забележено је 20 сагласности, што је донело и највећи број трансплантација у историји нашег програма — 39 рожњача, 17 срца, 12 јетри и 34 бубрега.
„Даривање органа је најплеменитији, али и најтежи чин. То је тренутак дубоке туге, страха и неверице, али и прилика да се губитку да смисао. То је траг доброте и наде за оне који чекају“, каже др Наташа Петровић, шеф анестезије тима за трансплантацију јетре УКЦС.
У Србији на орган чека око 1.700 пацијената, међу њима и око 40 деце.
