(ФОТО, ВИДЕО) ОВО СЕЛО ИМА ДВА ИМЕНА, ЗВАНИЧНО И НЕЗВАНИЧНО Свака кућа лепша од претходне, све сређено као под конац ОВО ЈЕ РАЗЛОГ ЗАШТО ЖИВЕ ОВДЕ, А ГРАДОВИ ИМ ПРЕД НОСОМ
Када бисмо вам рекли да за Нове Карловце многи нису чули, не бисмо вас слагали. Али, када кажемо Сасе, е то је већ друга прича...
Недавно смо се тако запутили у Срем, једног јутра које је густа магла гутала и претила да од наше дестинације не видимо ништа сем жуте дречаве табле на улазу у село.
Али, како се разговор с нашим домаћинима слегао, тако се магла дизала и показала нам Нове Карловце у пуном сјају, а неистина би била рећи да нисмо били одушевљени затеченим призором!
Путеви равни као стакло, куће – не зна се која је лепша, да л’ оне старије или ове новије, зелене површине све ко под конац, а центар – ушушкан у крошње које и даље носе јесење одоре, а иза којих вири велелепна зграда Основне школе „Слободан Бајић Паја”, као и Културног центра прекопута.
Три супермаркета, бројне мање продавнице мешовите али и сточне хране, пекаре... све је то у понуди свакодневно мештанима Нових Карловаца. Села у ком живи око 2.600 душа, смештених на заиста идеалној локацији – на свега непун километар од ауто-пута Београд-Нови Сад, на неколико километара од Инђије, исто толико од Старе Пазове, Крчедина, Новог Сланкамена, Старих Бановаца... Логично се онда намеће питање: да ли сви путеви воде до Нових Карловаца или од њих...
– За омалдину више ти путеви воде ван, а за старије који су са стране, сад се више враћају – каже председник Месне заједнице и Фудбалског клуба „Полет” Душан Старац. – Урађен нам је нов пут до Крчедина, који је дугачак пет километара, а пре смо морали да идемо 19 около ауто-путем или преко Сланкамена. Урађен нам је пре шест месеци и пут до Старе Пазове, као и до Сланкамена. А оно о чему нисмо ни маштали, направљен је диван пут преко летњег до Старих Бановаца. Заиста је прелеп пут, а има и дрвореде с обе стране.
Богато смо село. Наша земља је прве класе и свака друга кућа има бар пет-шест јутара (Душан Старац)
И заиста, није само лепо село, већ су и све „стазе” које до њега воде на високом нивоу!
– Искрено, ја јако волим наше село и не могу да издвојим шта ми је најлепше, али можда могу да кажем да је живот у Новим Карловцима сам по себи најлепши – јасан је Старац, позивајући своје мештане да се напуштају своје огњиште, кад је већ толико доведено у ред.
Толико је чак доведено у ред, да ако желите да купите кућу која је за рушење, а са све баштом, треба вам безмало 70.000 евра.
– За време короне су Београђани и Новосађани покуповали куће, па је, рецимо, једна која је тад коштала 12.000 сад 52.000 – истиче наш саговорник.
Сасе биле, Сасани остали
Као што се да наслутити, село Нови Карловци настало је насељавањем становника Сремских Карловаца током прве половине 18. века, након што су претрпели велике штете у рату са Турцима. Тада је трговац из Сремских Карловаца поднео молбу да му се уступи пустара Сасе, да би је потом откупио и најзад населио.
Кад је реч о незваничном имену овог места – Сасе – оно потиче од истоименог цвета ког је у том подручју било у изобиљу. Ово име се и даље користи, штавише цео Срем то село и његове мештане зове Сасе, односно Сасанима.
Сасани се, каже председник села, махом баве пољопривредом, сејући сунцокрет, кукуруз и пшеницу, али и соју и репу. Има и неколико великих сточара, али се ова грана, како наш саговорник тврди, полако „суши”.
– Богато смо село. Наша земља је прве класе и свака друга кућа има бар пет-шест јутара – додаје Старац.
Осмолетка им је такође на завидном нивоу, будући да је сам објекат једно велелепно здање, а прошле године су од Покрајинске владе добили око 11 милиона за потпуну реконструкцију фискултурне сале. И црква Светог Сретења Господњег из 1796. године полако се сређује, па је тако комплетно санирана унутрашњост, промењени су и прозори, а чека се и на нов кров, а затим на ред долазили и фасада.
– Месна заједница помаже цркви колико може, па тако за Светог Саву обезбедимо преко 100 пакетића, набавимо им и ватромет за Бадње вече – вели наш домаћин.
Нови Карловци, илити Сасе, побратими су са селом Кумане код Новог Бечеја већ више од две деценије, а од ове године су постали братско место и са мађарским местом Тукуља.
Шта би се још могло рећи о овом месту? Па, можда и то да имају Коњички клуб „Јабучило” који организује фијакеријаду „Сремска потковица”; а не треба заборавити ни на Фудбалски клуб „Полет”, основан 1927. године, који никад није престајао са радом, а последњих година, откако је на његовом челу фудбалски фанатик Душан Старац, како за себе каже, добија нови полет и иде у све више рангове и окупља све више играча, нарочито дечице из села. Како им се ускоро ближи први век постојања, у плану је да откупе оближњу башту на чијој парцели би направили трибине. Није мали подухват, али постоји велика воља, а чини се и подршка, што је најбитније.
Скуп хоби који опстаје захваљујући непресушној подршци
Давне 1979. године у Новим Карловцима основано је Културно-уметничко друштво „Паја Зарић” које и данас функционише под истим именом. Оно тренутно има око 140 деце и младих распоређених у четири категорије, од чега је једна извођачка, док од пре месец дана имају и обновљену ветеранску групу која броји 40-ак играча.
– Супер нам је средина, веома је здрава, па сад у КУД-у имамо доста деце, али и њихових родитеља који играју – каже потпредседник КУД-а Горан Којић, који је од прошле године на тој функцији, заједно са председником Бориславом Лукачем. – Од пре две године имамо и новог кореографа, Невену Антић, која ради са нашом децом и захвални смо јој што има воље да долази из Београда. Види се да су деца баш напредовала. Извођачка група чак и вежба нове кореографије.
КУД „Паја Зарић” тренутно има око 20 увежбаних кореографија на репертоару, а ношње за Банат, влашке игре, Врањску свиту, Шумадију, западну Србију, Буњевачку, Лесковац, док стално докупљују за Срем.
– Ношње нам увек фале јер су доста скупе, рецимо да би се девојка потпуно обукла треба око 500 евра. Наш КУД је раније био познат по великој количини и разноврсности ношњи, али како су се оне некад позајмљивале комшијским КУД-овима, многима се изгубио траг – вели Којић.
Међутим, оно по чему је данас КУД из Нових Карловаца познат свакако да је Међународни фестивал „Заиграј, запевај и за појас задени” који се ове године одржао по десети пут, окупивши фолклораше из Србије, Македоније и Мађарске.
– Тренутно сарадђујемо са више од 30 КУД-ова из Србије, а планирамо да озваничимо сарадњу са КУД-ом из Ђевђелије, тако што ћемо гледати да се побратимо. Долазе нам у госте у децембру на Годишњи концерт, па ћемо разговарати о томе – најављује наш саговорник.
Фолклор је скуп хоби, могло би се тако рећи. Ношње нису јефтине, а скупо је и одржавати манифестације или ићи на друге у госте. Ипак, да није Општине Инђија, Месне заједнице Нови Карловци, али и мештана који су вољни да помогну, КУД „Паја Зарић” тешко би опстао. Што би било штета за једну лепу и здраву средину у којој бар воље има на претек!