ЗАПРЕПАШЋУЈУЋЕ СВЕДОЧЕЊЕ ПРЕЖИВЕЛЕ: ДАВИД РОКФЕЛЕР, САТАНСКИ РИТУАЛИ И НАЦИСТИЧКА КОНТРОЛА УМА У ПАКЛЕНОЈ МРЕЖИ СВЕТСКЕ ЕЛИТЕ!
Свет је остао запањен након потресног сведочења Анек Лукас, жене која је смело иступила да открије незамисливи хорор и мрачне тајне које се крију иза затворених врата највиших глобалних кругова моћи.
Њена прича, објављена на јутјуб каналу „Јеретици“ (HERETICS) у разговору са новинаром Ендруом Голдом, није само низ оптужби, већ болно сведочење о транснационалној мрежи која је децу користила као „тајну валуту“ за уцену и контролу елита широм света.
Анек Лукас тврди да је у тајну мрежу увучена са само шест година (око 1969. године) у Белгији, где је била изложена екстремном злостављању од стране истакнутих политичара, племства и бизнисмена.
Од самог почетка, сведочила је да је постојала култура међу делом племства где је злостављање деце било нормализовано, а у мрежу су били укључени и изузетно садистички чланови племства.
Њен исказ открива да је тадашњи Министар националне одбране (чије име није изговорено) био главни организатор мреже, користећи децу за уцену моћника, иако сама Анек примећује да министар, који је био из средње класе и почео као месар, у почетку није био сатаниста, него је мрежу успоставио из прагматичних разлога.
Министар је успео да се пробије до највиших функција, јер је након свега постао премијер Белгије чак два пута, а његова мрежа се ослањала на то да је Анек била приморана да учини да се људи осећају пријатно, а затим би били тајно снимани и уцењивани.
У том периоду, њена мајка је имала контакт особу, грофицу, која је била део групе Опус Деи, а мајка је своју ћерку возикала на места злостављања, правдајући се да је води пријатељима те грофице, док Анек каже да је њен очух био изузетно одсутан и није јој веровао када је покушала да му испричата те ужасе.
Хорор је кулминирао 1972. године, у време састанка Билдерберг групе у Белгији, када је Дејвид Рокфелер, амерички милијардер, дошао као „специјални гост“ за кога је организован сатански ритуал постављен у подруму једне катедрале. Лукас описује амбијент: ту је био црни олтар, пентаграм и људи у црним одорама и капуљачама, што је јасно указивало на ритуално обожавање. У том пакленом окружењу, деветогодишња Анек била је присиљена да посматра жртвовање седмогодишњег дечака, детета ометеног у развоју, које је плакало и вриштало. Након тога је била силована.
Рокфелер је идентификован као тај моћник, за кога Лукас сведочила да је био дефинитивно сатаниста, а његово име, које је годинама представљало неизрециву опасност, коначно је изговорила јер је схватила да истина мора бити откривена, иако је
признала да је у тренуцима безнадежности у том злогласном лику видела и неку врсту „оца“. Управо је тај догађај, са Рокфелером увео Анек у „глобалну мрежу“, где је даривање деце постало „тајна валута“ у систему моћи.
Након ритуала, Анек је одведена у Немачку, у објекат у Хајделбергу, где је примила екстремно прецизан тренинг контроле ума, који се одвијао у подруму виле. Тренинг је спроведен од стране човека који је био нациста, а коришћене су експерименталне методе из нацистичких кампова, при чему је она изгубила менталну слободу и развијена је персона „елитне сексуалне робиње“ и шпијуна. Та персона је обучавана у Француској, где је у подруму другог дворца, у соби са клавиром и без прозора, морала да буде нага како би се навикла на то да јој тело постане објекат обожавања, а њена обука укључивала је и сексуализовање песама Жака Брела, уз велику количину дроге. Лукасова је навела да су Бил Клинтон и Тони Блер, имена повезана са Билдерберг групом, док је Пјер Трудо, отац Џастина Трудоа, био присутан током целе „недеље сатанског празника“ пуне хорора. Британски комичар Фреди Стар идентификован је као починилац из света забаве, а Лукас је сведочила да је он, као и други, бежао од хорора кроз сексуалну зависност током „групног лудила“ подстицаног дрогом.
Анек Лукас упозорава да овај сатанистички систем и даље постоји, наводећи Џимија Севила као пример предатора, док је Џастин Бибер у контексту видео снимака са Дидијем послужио као пример славне особе која јој се чини да је програмирана. Лукас је на крају истакла да је морала да се побуни и буде избачена јер није могла да постане „потпуно вољан учесник“ и да је та мрежа, која почива на уценама, лажним пријатељствима и поремећеним вредностима, ништа друго до „терористичка организација“. Њено сведочење је храбар чин отпора против скривене силе која и даље користи новац и моћ да би владала страхом.