АЛАРМАНТНО СТАЊЕ У СРБИЈИ Расте број оболелих од грипа, ево на шта упозоравају стручњаци ОВО СУ РИЗИЧНЕ ГРУПЕ
Лекари упозоравају да је вирус грипа ове године стигао раније и да број оболелих расте из недеље у недељу.
Грип је ове године стигао раније него што је очекивано, а број оболелих у Србији расте из седмице у седмицу.Стручњаци поручују да је управо сада право време за вакцинацију, посебно за осетљиве групе. Професорка имунологије на Медицинском факултету, др Емина Милошевић објашњава каква је тренутна епидемиолошка ситуација, ко је најугроженији и зашто вакцинација остаје најважнија мера заштите.
- Расте број особа које се јављају са клиничком сликом грипа - каже др Милошевић.
Симптоми код ових пацијената укључују нагло повишену температуру која често прелази 39, па и 40 степени, бол у грлу, кашаљ, изражену малаксалост, језу, дрхтавицу и грозницу. Сама болест обично траје од пет до седам дана.
- Ми не знамо ко је под том клиничком сликом искључиво добио грип, а ко можда неки други вирус. Различити вируси дају сличну клиничку слику, али број дефинитивно расте - објашњава професорка.
Према званичним подацима, прошле недеље регистровано је пет лабораторијски потврђених случајева грипа путем ПЦР методе. Међутим, тај број је далеко мањи од реалног броја оболелих.
- То је пораст у односу на претходну недељу и дефинитивно улазимо у сезону.
Вирус стигао раније и делује потентније
Др Милошевић потврђује да је грип ове године стигао раније. То је, како каже, можда последица тога да је сам вирус потентнији у изазивању инфекције.
- Медицински израз за потентнији је вирулентнији значи способнији да изазове болест. То подразумева да је можда потребна мања количина вируса да би се особа заразила - каже професорка.
Земље са развијеним системом надзора попут Велике Британије и САД већ су појачале опрез.
- Ми не тестирамо све суспектне случајеве грипа. Ови лабораторијски потврђени случајеви највероватније су пацијенти са тежом клиничком сликом, који су завршили у болници - објашњава она.
Грип може изазвати пнеумонију и компликовати се бактеријском инфекцијом, што представља посебан ризик за осетљиве групе, објашњава она.
Грип се преноси капљично, баш као и коронавирус.
- Прање руку, избегавање окупљања када сте болесни, прослава је пуно, па се вирус још лакше шири. Коришћење марамица, правилно кашљање, проветравање просторија све што смо научили током пандемије важи и за грип. Вирус се може удахнути или доспети у организам преко слузокоже ока. Треба избегавати додиривање лица рукама.
Ко су ризичне групе?
Ризичне групе су оне код којих грип често доводи до тежих компликација. То су особе старије од 65 година, хронични болесници свих узраста, труднице и мала деца.
- Старији од 65 година вакцинишу се око 13 одсто, а исто толико и здравствени радници. То је забрињавајуће, посебно јер је вакцина за њих обавезна.
Здравствени радници, како каже, често занемарују обавезу вакцинације, а санкције не постоје.
Зашто се грађани ретко вакцинишу?
- Имамо немаран однос према сопственом здрављу и здрављу људи око себе. Здравствени радници, који би морали бити пример, неретко прескачу вакцину, иако је ризик да вирус пренесу пацијентима велики - сматра професорка.
Вакцинација деце је још ређа.
Да ли вакцине покривају нове сојеве грипа?
Сваке сезоне вакцина се прилагођава циркулишућим сојевима, али процес производње траје пет–шест месеци, па решења морају унапред да се донесу.- Школска деца обично не прођу лоше, али су главни преносиоци“, напомиње Милошевић и указује да је вакцинација деце у Србији изузетно ниска испод 1,5 одсто. Ни ситуација код одраслих није боља.