КУПАЦ ИЗ АЗИЈЕ НАЈБОЉЕ РЕШЕЊЕ ЗА НИС?! Цена преко МИЛИЈАРДУ евра, али постоји зачкољица КАКО ЋЕ НОВАЦ СТИЋИ ДО РУСИЈЕ

Преговори су у току, о купцу и цени се још спекулише, а могло би да се догоди и да од продајне цене Кремљ не види ни цент - бар не у догледно време.

Тржишна вредност НИС-а износила је око милијарду евра пре обустављања трговања на берзи средином јануара. Реална вредност је још већа, а према проценама тржишних експерата креће се између три и четири милијарде евра.

Подсећања ради, 2008. године ревизорска кућа Дилојт, коју је ангажовала Влада Србије, проценила је да је вредност по приносном методу била 2,2 милијарде евра за 100 одсто власништва НИС-а без рудног богатства. Ипак, чак и ако се продаја НИС-а успешно заврши могло би се догодити да Русија од купопродајне суме не види ни - цент.

Разлог чучи у америчким санкцијама. Према правилима Канцеларије за контролу стране имовине америчког Министарства финансија (ОФАЦ), САД не дозвољавају да руска држава, блокирани ентитети или санкционисане институције остваре финансијску корист од било какве продаје имовине или удела који подлеже америчким санкцијама. То важи и за НИС.

Где ће онда завршити паре од продаје НИС-а

Сва потенцијална средства од продаје морала би да буду уплаћена на блок специјални рачун на којем је новац замрзнут и којим управља америчка страна. Оваква средства формално припадају продавцу, али њима не може да се располаже све док ОФАЦ не донесе другачију одлуку. Постоји могућност и да ће олакшани начин да Руси наплате ову продају одредити и купца њиховог дела у НИС-у.

У актуелним околностима, ова трансакција је за потенцијалне европске купце отежана због избацивања појединих руских банака из СWИФТ-а, док су САД увеле "фулл-блоцкинг санкције". То значи да америчке фирме и банке не смеју уопште да послују са руским банкама, а њихов новац и имовина су замрзнути.

Ипак, прича би била лакша за неке азијске потенцијалне партнере за које не важи СWИФТ. Другим речима, ако дође до ове трансакције вредне преко милијарду евра, Русија неће моћи да подигне, преусмери или употреби тај новац уколико је купац из Европе.

Овај механизам део је ширег режима санкција уведеног после почетка рата у Украјини. Сличан модел примењује се и на друге руске државне компаније и ентитете чија је имовина под контролом америчког регулатора.

Посебним актима и реакцијама појединачних пословних енитета, односно доношењем хитних законских мера, ово би могло и да се ревидира - с подсећањем да ОФАЦ за све мора да да сагласност.

У том смислу, ОФАЦ је и дозволио лиценцу руским власницима у вези НИС-а до 13. фебруара, баш под претпоставком да у том року може да се заврши потенцијална трансакција.

Бојан Станић, из Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије (ПКС) оценио је да период до 13. фебруара отвара простор за додатне преговоре и потенцијалне уплате купца.

"Остаје отворено питање да ли је управо за тај датум везано евентуално увођење нових санкција, не само за НИС, већ и за друге компаније или секторе важних за нашу привреду. То време може бити искоришћено и за разговоре о другим темама, укључујући и питање снабдевања гасом, али и плаћање уколико се нађе купац", каже Станић.

Опасност од секундарних санкција

Иако је продаја руског удела у НИС-у једна од кључних тачака у преговорима који су у току, постоји и опасност од тзв. секундарних санкција по све субјекте који послују са онима који су под санкцијама.

То се односи и на наше институције, попут НБС која је добила упозорење о могућности секундарних санкција због НИС-а. То је потврдила и Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије.

"Добили смо упозорење као ентитет који сарађује са пословним ентитетом који је под санкцијама. То за нас јесте озбиљно упозорење", рекла је Табаковић у среду на представљању извештаја о инфлацији.

Према њеним речима, упозорење је стигло у време док је део администрације америчког ОФАЦ био у својој блокади рада, па НБС на упите није добила и прецизно објашњење шта би све те секундарне санкције обухватиле.

"Нисмо могли да добијемо прецизније објашњење, али озбиљно схватамо то упозорење. Надам се да их неће бити јер би то значило блокаду свих плаћања", навела је она. У том смислу, наша земља је била спремна и на специјалну операцију ако би до трансакције дошло, односно ако би Србија откупила НИС.

Шта би значила "специјална операција" у плаћању

Шта значи "специјална операција" коју је помињао председник Србије Александар Вучић на седници владе о Нафтној индустрији Србије и санкцијама према тој компанији протекле недеље, речима: "Јоргованка, оно о чему смо својевремено причали, о специјалној операцији, то ћемо морати да изведемо ако будемо морали сами да платимо", Табаковић је рекла да је специјална операција специјална и о њој се не говори.

"НБС има 29,4 милијарде евра девизних резерви и има технички проблем јер у трезору нема довољно простора за складиштење злата, али се управо ради на изналажењу техничког решења и за то", рекла је Табаковић.

Истакла је да "ванредне околности траже и ванредна решења", али и да јој није јасно зашто Србија није подобан купац.

"Не могу чуду да се начудим зашто Србија није довољно добар купац за НИС", рекла је Табаковић.

Блиц/Мондо