ТРЕБАЛО ЈЕ ТО И РАНИЈЕ УРАДИТИ Стручњаци кажу да је раздвајање делатности у гасном сектору стара обавеза и да с тим чак и каснимо ЕВО ШТА НАС ОЧЕКУЈЕ

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић навела је да је тако нешто већ урађено у електроенергетском сектору где постоје посебне компаније које се баве преносом електричне енергије, производњом и дистрибуцијом. Доцент Факултета политичких наука Страхиња Обреновић објашњава за Euronews Србија да је уобичајена пракса да се посебна предузећа баве инфраструктуром, а посебна снабдевањем и да је обавеза према раздвајању делатности, укључујући гасни сектор, стара већ неколико година. 

Он каже да је заправо реч о законским решењима унутар Европске уније које су чланице договориле још од 90-тих година 20. века, када је започео процес либерализације енергетског сектора, укључујући тржиште електричне енергије и природног гаса.

"Наша обавеза према раздвајању делатности, укључујући гасни сектор, стара је већ неколико година. На то је опомињала на неки начин Енергетска заједница, чији смо члан. До извесног раздвајања већ је долазило пре неколико година. То је Транспортгас који је издвојен као друштво, ћерка Србијагаса као матичног предузећа. Али питање је колико је у пракси ефективно пренета делатност транспорта заправо на то предузеће. Оно што сада проистиче јесте да се ускладимо са свим нашим обавезама које имамо од раније, пре свега на основу трећег енергетског пакета, а сада и на основу последњих прописа који су усвојени и за сектор електричне енергије, а тако и за сектор природног гаса", рекао је он. 

Обреновић је навео да је многим земљама требало времена да се одлуче на тај корак, наводећи да је и унутар саме Европске уније постојао је отпор индустрије и политички отпор да се разбије оно што је било познато као национални шампиони у том сегменту у индустрији. 

"Ви на неки начин задирате, нарочито након трећег енергетског пакета, у власничку структуру, то је тзв. модел власничког раздвајања, с тим да су на располагању и два друга модела", рекао је он. 

Саговорник Euronews Србија додаје да та два модела не задирају толико у власничку структуру као власнички модел раздвајања.

"Верујем да ће неки од та два преостала модела бити имплементиран код нас и то је пракса и унутар саме ЕУ. Дакле, нису све чланице имплементирале у потпуности тај најзахтевнији модел раздвајања", рекао је он. 

Каква ће бити снабдевеност гасом?

Што се тиче конкретно ситуације са снабдевањем природног гаса у Србији, Обреновић верује да ће се неко решење наћи, иако је сада доста присутна неизвесност.

Он каже да је било доста дискусија око саме уредбе ЕУ о забрани увоза руског гаса, о којој се и даље преговара о усвајању коначне верзије унутар саме ЕУ. 

"Пре свега, адресати те одлуке, односно уредбе, јесу чланице ЕУ. Поставило се питање како ће та уредба утицати на нас. Колико ја тумачим, мада сад немамо коначну верзију и питање је колико је целисходно коментарисати тај акт, али свакако мислим да нећемо бити погођени. С друге стране, видимо да Мађарска најављује да ће побијати такву уредбу, сматрајући да није донета на адекватној правној основи", рекао је он. 

Он каже да Србија има интерконектор и са Бугарском посредством кога има приступ изворима других снабдевача, не само са руским партнерима. 

"Верујем да ће се и ту наћи неко решење", додаје Обреновић. 

На питање шта је дугорочно решење када је реч о правцима снабдевања и диверсификацији, он каже да географска позиција Србије, нажалост, није повољна и да је Србија упућена на сарадњу са суседним земљама, нарочито оним земљама које имају терминале за течни гас. 

"Тај течни гас доводи до повећане конкуренције, јер имате могућност избора између различитих снабдевача. И у том случају ми морамо да сарађујемо и закључујемо уговоре са тим земљама у погледу закупа капацитета, дакле, не само количина гаса, већ и те инфраструктуре. Морамо да видимо да ли је доступна, да ли постоје неки технички проблеми, ремонти да бисмо у сваком тренутку имали осигурано снабдевање природним гасом", рекао је он. 

Он додаје да верује да се са руском страном неће ићи на дугорочно решење, зато што то више није ни типично за европско тржиште да се толико иде на такву врсту аранжмана, већ на неки начин комбинација и дугорочних уговора и оних уговора које доносе већу флексибилност, укључујући берзанску трговину, али и уговоре са појединим снабдевачима. 

Говорећи о резервама природног гаса, Обреновић наводи да Србија има на располагању складиште природног гаса Банатски двор и да то омогућава флексибилност на један краћи рок, чак и да се деси неки поремећај у снабдевању. 

"С те стране смо на неки начин обезбеђени и осигурани у погледу снабдевања. Али на дужи рок, свакако да би негативно утицало било какав прекид снабдевања. Да ли је то цевоводни начин или у већој мери у будућности можда ослањање на течни природни гас, то не би могло да се надомести искључиво тим капацитетима које имамо у складиштима природног гаса. Наравно, треба и даље радити и инвестирати у складишта природног гаса", рекао је он. 

Обреновић каже да и унутар саме ЕУ постоји обавеза да се складишта попуне на ниво од минимум 90 одсто капацитета, с обзиром на њихово претходно негативно искуство са оним складиштима где је руска страна имала удео у власништву. 

Он додаје да су тако сматрали да су Руси манипулисали на тржишту управо користећи складишта гаса, односно нису их пунили у оном периоду када је то потребно за попуњеност и припрему за зимски период.

(Euronews.rs)