ЗБОГ ОВЕ ОДЛУКЕ У БРИТАНИЈИ ЈЕ УМРЛО 23.000 ЉУДИ ВИШЕ Јавна истрага утврдила пропусте у борби против ковида-19, а зна се и кривац
ЛОНДОН: Бивши британски премијер Борис Џонсон водио је "токсичну, хаотичну и неодлучну" реакцију на пандемију Ковид-19, а његово одлагање увођења карантина довело је до око 23.000 додатних смртних случајева, закључила је данас јавна истрага коју је наложио сам Џонсон у мају 2021. године.
Велика Британија забележила је више од 230.000 смртних случајева од ковида, стопу сличну Сједињеним Америчким Државама и Италији, али већу него у већем делу западне Европе, и још увек се опоравља од економских последица, наводи Ројтерс.
У извештају, којим председава бивша суткиња Хедер Халет, изнета је оштра критика Џонсоновог руковођења, његовог кабинета у Даунинг стриту, који је кршио сопствена правила током пандемије, као и његовог тадашњег саветника Доминика Камингса.
"У центру британске владе током пандемије владала је токсична и хаотична култура", навела је Халет.
Према њеним речима, да је влада раније предузела одлучне мере, увођење карантина могло је да буде потпуно избегнуто, али је, због непредузимања мера, тврди она, карантин постао неизбежан.
Халет је навела да Џонсон почетком 2020. није схватао озбиљност вируса, верујући да ће "нестати сам од себе", док је истовремено био заокупљен другим политичким питањима, укључујући преговоре о Брегзиту (излазак УК из ЕУ).
Када је Џонсон 2023. године сведочио пред одбором, признао је да је влада била превише "самозадовољна" и да је "драстично потценила ризике".
Удружења породица жртава оценила су да је "болно размишљати о животима који су могли да буду спасени под другим премијером".
Истрага наводи да је када је 23. марта 2020. године уведен карантин, то било "прекасно и недовољно".
Према процени, да је Британија увела карантин "само недељу дана раније", 16. марта, број смртних случајева у првом таласу до јула био би мањи за око 23.000, односно 48 одсто.
Касна реакција владе допринела је и каснијем увођењу нових националних карантина, наводи се у документу.
Халет је истакла да је Џонсон морао да доноси тешке одлуке, али да је често мењао ставове и каснио с одлукама.
У извештају се истиче и да је 2022. године Џонсон био приморан да напусти функцију, између осталог и због скандала са журкама у Даунинг стриту током карантина.
Он и тадашњи министар финансија, а касније и премијер, Риши Сунак новчано су кажњени због кршења мера.
Тадашњи министар здравља Мет Хенкок поднео је оставку након што су објављене фотографије на којима крши правила током сусрета са сарадницом.
Посебно оштра критика упућена је тадашњем главном Џонсоновом саветнику Доминику Камингсу, који је напустио функцију у новембру 2020.
Иако му је признато да је помогао у промени курса политике у раној фази пандемије, оцењен је као "дестабилишући фактор" који је користио "увредљив, сексуализован и мизогин" језик и прешао границе своје саветничке улоге.
Други део извештаја садржи 19 препорука за побољшање реакције државе у будућим пандемијама.
Први део истраге већ је закључио да је британска припремљеност била недовољна, чиме су људски и финансијски губици додатно повећани.
