СУБОТИЦА ОДАЛА ПОЧАСТ ОСЛОБОДИОЦУ Положени венци за омиљеног краља Петра

За буњевачку националну заједницу, 25. новембар није само годишњица – то је један од четири најважнија национална празника који славе Дан Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена у Новом Саду 25.11.1918.

Цвеће за краља ослободиоца

На платоу испред Соколског дома, где се уздиже споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу, окупили су се представници градских власти, окружних институција, ветеранских организација и националних заједница. По традицији положено је цвеће и венци у знак сећања на судбоносну 1918. годину када је у Новом Саду Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и других Словена донела историјску одлуку о уједињењу са Краљевином Србијом.

Срђан Самарџић, помоћник градоначелника, говорио је у име градоначелника Стевана Бакића и локалне самоуправе, наглашавајући важност дела и личности краља Петра Првог.

У свом обраћању, Самарџић је истакао како је владар успео да ојача демократске институције и парламентарну монархију у Србији, модернизује војску и привредним мерама оснажи земљу. Нарочито је подвукао краљеве основне принципе – поштовање једнакости, правде и владавине права. Описао га је као праведног, скромног и поштеног човека који је дубоко волео своју земљу и народ.

Посебно је дирљива била прича о сусрету са страним новинаром у Солуну 1917. године. Краљ је тада говорио о страдањима током повлачења преко сурових албанских планина. Причао је како су га војници позивали да се загреје код њихове ватре када би приметили да дрхти од хладноће, или како би поделили са њим последњи залогај хлеба. Краљ је истакао да је тај хлеб, подељен у најтежим тренуцима повлачења, био за њега исто толико свет као хлеб причешћа у храму.

Самарџић је подсетио присутне на огромне жртве које је српски народ поднео у шест ратних година, између 1912. и 1918. године. У тим ратовима за стварање нове државе, рођене 1. децембра 1918, изгубљено је преко милион живота.

Помоћник градоначелника је нагласио да је наша обавеза да чувамо сећање на те победе и одајемо дужну почаст претходним генерацијама које су за бољу будућност жртвовале највредније што поседују – сопствене животе. Најавио је да ће Град Суботица и наредних година обележавати 25. новембар као Дан Велике народне скупштине полагањем венаца пред спомеником владара који је оставио неизбрисив траг у модерној српској историји.

У церемонији су учествовали начелник Севернобачког управног округа Бојан Шоралов, представници Удружења ратних добровољаца из периода 1912-1918. године, њихових потомака и поштовалаца "Краљ Петар Први", као и делегације Буњевачког културног центра, Савеза српских удружења Севернобачког округа и Градског одбора СУБНОР Суботица. Мирослав Војнић Хајдук, који је и члан Националног савета буњевачке националне мањине и председник Одбора за културу у Буњевачкој матици, положио је венац у име буњевачке заједнице.

Споменик краљу који је владао Србијом између 1903. и 1918. године свечано је откривен 30. новембра 2021. године. Од тада се традиционално сваке године 25. новембра полажу венци као израз дубоког поштовања према ослободиоцу.

Буњевачки језик добио свој правопис

Дан раније, 24. новембра, у Буњевачкој матици организован је посебан програм посвећен Великој народној скупштини и једном од четири национална празника Буњеваца. Празник је обележен и значајним културним достигнућем – промоцијом Правописа буњевачког језика.

Представљање правописа, заједно са додељеним признањима Националног савета буњевачке националне мањине, означило је завршетак дугог пута стандардизације најмлађег службеног језика у Суботици. Овај документ представља круну напора да се буњевачки језик у потпуности кодификује и учини доступним новим генерацијама.

Маша Младеновић, која води Матично одељење Градске библиотеке у Суботици, објаснила је историјат развоја писаног буњевачког језика кроз векове.

Младеновић је истакла да су првобитно сви аутори писали онако како су сматрали да је исправно, без јединствених правила, што данас отежава разумевање старих текстова. Међутим, негде у 17. веку појавио се фра Ловре Брачулевић, Буњевац који је више од осам деценија пре Вука Караџића формулисао кључни принцип – писати онако како се говори.

Историјска улога Буњеваца на Великој народној скупштини била је изузетно значајна. Са 84 делегата, међу којима су биле и жене, представљали су другу најбројнију националну групу која је учествовала у доношењу судбоносне одлуке.

Сузана Кујунџић Остојић, председница Буњевачког националног савета, осврнула се на тренутне изазове заједнице.

Кујунџић Остојић је рекла да је део тадашњих проблема решен, али многи још увек постоје. Истакла је потребу за што бржим деловањем јер је демографија највећи изазов са којим се суочавају. Упозорила је да, уколико не буду довољно брзи и уједињени, будућност неће бити светла, али да постоје разлози за оптимизам ако заједница показује јединство.

Поводом 25. новембра, националног празника Буњеваца, у Буњевачкој матици представљен је Правопис буњевачког језика чији су аутори проф. др Жарко Бошњаковић и др Сузана Кујунџић Остојић. Уједно су подељена и признања за дугогодишњи рад у области културе. Ово признање добили су Антуш Ромић из КУДЗ "Братство" Суботица и Рајко Тумбас из Каћмара, Република Мађарска.

Обележавање Дана Велике народне скупштине тако је спојило традицију и садашњост – поштовање према историји ослобођења и брига о очувању културног идентитета кроз језик који ће и будуће генерације говорити и писати.