ПОЧЕЛА ИНВАЗИЈА БУБАМАРА- ПОТПУНО МУТИРАЛЕ Људи пријављивали УГРИЗЕ, нови тип инсекта показује и КАНИБАЛИСТИЧКО ПОНАШАЊЕ! Испуштају секрет који оштећује кожу и одећу

Међутим, у САД се појавио један тип бубамаре који је потпуно другачији од оних на које смо навикли. Ове бубамаре наводно гризу, нападају, потпуно преплављују простор у којем се налазе, па чак повремено показују и "канибалистичко понашање".

Инвазивна врста која се лако може помешати са безопасном бубамаром сада се шири по америчким домовима у хиљадама и може чак и нападати људе унутар кућа. Државни и федерални званичници упозорили су да је азијска бубамара постала потенцијално опасна појава која гризе људе и оштећује имовину током јесени и зиме.

Ове бубамаре такође формирају тзв. "смртоносне спирале" - лете око светала унутар кућа, скупљајући се на зидовима у огромним групама од 15.000 до 20.000 јединки.

Истраживачи из Мисисипија недавно су упозорили да ће ове бубамаре ускоро покушати да се провуку под прагове прозора, тражећи места да презиме у кућама. Међутим, проблем се не ограничава само на Мисисипија - азијске бубамаре се сада налазе готово у свим америчким државама.

Ове бубамаре не само да гризу ако слете на човека, већ и испуштају жути, непријатно мирисни секрет који иритира кожу и може обележити тканине.

"Није неуобичајено да десетине хиљада бубамара окупирају таване, плафоне и зидне шупљине, и због топлоте зидова, крећу се по тим просторима и излазе у стамбене делове куће", наводне стручњаци из Пен Стејта.

Додају да жути секрет које бубамаре луче може изазвати и алергијске реакције и проблеме са синусима ако доспе на кожу.

Иако је азијска бубамара (Хармониа аxyридис) раније проглашена инвазивном врстом од стране америчког Министарства пољопривреде, ове бубамаре нису случајно допремљене у САД нити послате из друге земље да би нанеле штету.

САД су их намерно довеле пре више од једног века из земаља попут Кине, Русије и Јапана, ради борбе против домаћих штеточина које су уништавале усеве и биљке. Деценијама касније, УСДА је пустила хиљаде ових бубамара које једу штеточине у државама попут Калифорније, Џорџије и Пенсилваније током 1970-их и 1980-их као алат биолошке контроле.

Међутим, њихов број је брзо измакао контроли, и до 1988. године службеници за пољопривреду су открили прве колоније у Луизијани.

Мисисипи Стејт Универзитет објашњава да се ове бубамаре, током већег дела године сматрају 'добрим бубама', али како се приближава хладно време, почињу да траже место за презимљавање, и тада могу постати прави штеточине.

Истраживачи са Универзитета Флориде додају да, без локалних предатора који једу бубамаре у Азији, њихов број експлодира до те мере да сада угрожавају домаће врсте бубамара у САД.

Азијске бубамаре су нешто веће од обичних бубамара, а научници сумњају да инвазивне бубамаре једу јаја и ларве америчких бубамара, у чему се види облик канибализма.

Званичници САД све су више забринути јер како популација азијских бубамара расте, домаће врсте нестају, приморавајући пољопривреднике да користе више пестицида који могу загађивати локалне водене ресурсе.

Ако азијске бубамаре почну да се скупљају у вашој кући, ентомолози саветују да не користите инсектициде, јер хемикалије могу остати у кући, а инвазија неће бити решена.

"Најбољи савет који могу дати када уђу унутра је да користите метлу и лопатицу, или још боље, усисивач, и само их усисате и изнесете напоље", рекао је ентомолог Блек Лејтон у видеу на Фејбуку.

Како их разликовати?

Азијске бубамаре су често наранџасте уместо црвене. Имају мање тачкица него традиционална црвена америчка бубамара са седам тачкица. На глави имају црно слово М или W.

Највећа разлика је у понашању према људима. Обична америчка бубамара, мања од азијске, која се виђа у пролеће и лето, не гризе и може се пуштати да пузи по руци, али не напада нити испушта одбрамбене течности.