(ВИДЕО) СЛОВО О ЈЕДНОМ ОД НАЈБОЉИХ ПРОЈЕКАТА МЕТАЛИКЕ: Спектакл фузије метала и симфоније БЕЗ ГРЕШКЕ

Један такав тренутак догодио се током две априлске ноћи 1999. године у „Беркли Комјунити Театру“. На тој позорници није стајао само један од највећих хеви метал бендова на свету, већ се одиграо судар два музичка универзума. Металика, на врхунцу своје славе, удружила је снаге са престижним Симфонијским оркестром Сан Франциска, а резултат је био „S&M“ - живи албум који је постао споменик храбрости, иновације и испуњења једне давне визије.

Корени једне визије: Дух Клифа Бартона

Да бисмо разумели генезу албума „S&M“, морамо се вратити у ране осамдесете и завирити у душу човека који је био музички компас бенда - легендарног басисте Клифа Бартона, који је, нажалост, страдао у саобраћајној несрећи осамдесетих година прошлог века. Иако је био синоним за дивљу, неукротиву енергију на бини, Бартон је приватно био дубоко посвећен класичној музици, са посебним обожавањем према Јохану Себастијану Баху. Његов софистицирани приступ компоновању и хармонији утиснуо је јединствен печат на ремек-дела као што су „Ride the Lightning“ и „Master of Puppets“. Управо је он, према сведочењу Џејмса Хетфилда, први сањао о дану када ће се брутална снага Металике спојити са епском грандиозношћу симфонијског оркестра. Његова трагична смрт 1986. године оставила је ту визију да лебди у ваздуху, као неиспуњено завештање.

Случајни сусрет који је чекао седам година

Судбина је, међутим, имала свој план. Кључна фигура у остварењу Бартоновог сна био је прослављени композитор и диригент Мајкл Кејмен. Кејмен, који је већ оставио траг у рок музици сарађујући са именима попут Пинк Флојда и Квина, први пут је укрстио путеве са Металиком радећи оркестарски аранжман за њихову култну баладу „Nothing Else Matters“. Њихов сусрет на додели Греми награда 1992. године био је пресудан. Кејмен, импресиониран снагом песме, предложио је бенду да оду корак даље и одрже читав концерт са оркестром.

У том тренутку, бенд још увек није био спреман за тако монументалан подухват. Прошло је дугих седам година пре него што је идеја коначно сазрела. За то време, Металика је прошла кроз стилску трансформацију са албумима „Load“ и „Reload“, експериментишући са звуком и отварајући се новим утицајима. Можда је баш та фаза уметничке знатижеље била потребна да би се коначно одважили на корак који су многи сматрали незамисливим. Иако су бендови попут Дип Парпла („Concerto for Group and Orchestra“, 1969) и Муди Блуза („Days of Future Passed“, 1967) већ крчили тај пут, нико га није прешао са таквом силином и глобалним одјеком као Металика.

Симфонија уништења и стварања

Концерти 21. и 22. априла 1999. били су више од музичког догађаја; били су спектакл. Под диригентском палицом Мајкла Кејмена, оркестар није био пука позадина, већ активни учесник у дијалогу са бендом. Кејменови аранжмани били су генијални - гудачи су додавали слојеве меланхолије и језе песмама попут „The Thing That Should Not Be“, док су лимени дувачи и тимпани појачавали агресију и драму у нумерама као што су „Master of Puppets“ и „Battery“.

Сет-листа је била пажљиво одабран пресек каријере, али са неким изненађењима. Поред класика, бенд је представио и две потпуно нове композиције, написане специјално за овај догађај: 

„No Leaf Clover“, са својим хипнотичким оркестарским уводом који прераста у разарајући риф, и мрачну, интроспективну „Human“. Обе песме су доказале да ово није био само носталгични пројекат, већ истински креативан чин.

Почетак концерта био је филмски. Оркестар је извео легендарну тему „The Ecstasy of Gold“ композитора Енија Мориконеа, која је деценијама била уводна музика за наступе Металике. Чути је уживо, у пуном симфонијском сјају, био је тренутак од којег се јежила кожа, савршена увертира за оно што је уследило. Визуелни идентитет албума, са обрнутим виолинским кључем као словом „С“ и препознатљивим „М“ из логоа бенда, савршено је сажео ову фузију два света.

Крај једне ере и признање бесмртности

Албум „S&M“ носи и ноту сете, јер је то био последњи пројекат на којем је учествовао басиста Џејсон Њустед. Његов одлазак недуго затим означио је крај једне важне ере за бенд, а овај албум остаје као његов моћни тестамент и опроштајни наступ.

Успех није био само уметнички; он се прелио и на комерцијални терен са заглушујућом снагом. Албум је продат у преко 300.000 примерака у првој недељи само у САД, на крају достигавши петоструки платинасти тираж. Критичари су били одушевљени. „Rolling Stone“ га је назвао „безвременским“, а „Entertainment Weekly“ је писао како песме „гмижу са застрашујућом новом димензијом“. Врхунац признања стигао је 2001. године, када је изведба инструментала „The Call of Ktulu“ освојила Греми награду, цементирајући статус овог експеримента као ремек-дела.

Наслеђе које одјекује и двадесет година касније

Након смрти Мајкла Кејмена 2003. године, чинило се да је магија „S&M“-а јединствена и непоновљива. Ипак, двадесет година након оригиналних концерата, Металика је одлучила да ода почаст овом наслеђу. У септембру 2019, поново су стали на бину са Симфонијским оркестром Сан Франциска, овог пута под вођством Мајкла Тилсона Томаса, како би снимили „S&M2“. Овај наставак не само да је оживео дух оригинала, већ га је и проширио, укључивши песме настале у међувремену и доказавши да је формула и даље невероватно моћна.

„S&M“ је остао много више од живог албума. То је тестамент уметничкој смелости, доказ да границе у музици постоје само да би се рушиле. То је испуњење сна Клифа Бартона и тријумф сарадње која је могла да се заврши као катастрофални промашај, а уместо тога постала је један од најсветлијих тренутака у историји метала. Када се сирова снага и префињена елеганција споје са истинском визијом, грешке нема - постоји само вечна музика.

Telegraf.rs/izvor: Wikipedia/S&M album