ВЕРНИЦИ ОБЕЛЕЖАВАЈУ ПРЕТПРАЗНИШТВО ВАВЕДЕЊА И СЛАВЕ СВЕТЕ ОЦЕ Дан смирења и молитве ВЕРОВАЊЕ ЈЕ ДА НЕ ВАЉА ЗАПОЧИЊАТИ НОВЕ ПОСЛОВЕ
Српска православна црква и њени верници трећег дана децембра славе Преподобног Григорија Декаполита и Светог Прокла. Данас је и Претпразништво Ваведења Пресвете Богородице, које се слави као увод у један од најважнијих богородичиних празника – Ваведење Пресвете Богородице, које се увек слави 4. децембра.
Претпразништво Ваведења Пресвете Богородице се поштује као посебан дан у хришћанству кад се верници припремају молитвом, постом и смирењем. Верује се да на овај дан не би требало започињати нове послове, јер неће бити берићетни. Како ове године овај дан "пада" у среду, обавезан је пост на води.
Препразништво Ваведења је дан унутрашњег смирења и захвалности.
У неким крајевима Србије постоји скромна пракса да се дом "умири" уочи празника, пише Жена Блиц. Чланови породице дан пред Ваведење Пресвете Богородице проводе у сређивању дома и припреми посне трпезе за велики празник. Према народним веровањима, уочи празника посвећених Мајци Божјој и на саме дане празника који су јој посвећени требало би избегавати гласне расправе, теже физичке послове и било шта што нарушава мир у кући.
У нашем народу дуго је поштован обичај да се пред празнике посвећене Богородици и Исусу Христу, као и на саме дане празника, у руке не узимају ножеви и маказе да Мајка Божја и Богомладенац не би били повређени. У неким деловима Србије од Претпразништва Ваведења Пресвете Богородице су престајале свадбе.
Преподобни Григорије Декаполит Рођен је у Декапољу Исавријском, родитељи су му били знаменити Сергије и Марија. Када је завршио школу, родитељи су хтели да га ожене, али је он побегао у пустињу и замонашио се. Живео је на разним местима, у Византији, у Риму, на гори Олимпиској. Где год је био, свуда је удивљавао људе својим подвизима и чудесима. Дешавало се да га је озаравала светлост небеска; да су му се анђели Божји јављали. Он је гледао красоту анђеоску и слушао њихово умилно појање. Поживео је дуго и богоугодно, и скончао мирно у 9. веку у Цариграду преселивши се душом у радост Господа свога.
Тропар (глас 4):
Боже отаца наших, чини увек са нама по твојој кротости, не напуштај нас твојом милошћу, но њиховим молитвама у миру уреди живот наш.
Свети Прокло, цариградски патријарх
Био је ученик светог Јована Златоустог. 426. године посвећен је за епископа кизичког, а 435. године изабран за цариградског патријарха. Управљао је црквом Божјом као мудри архијереј. За његово време догодила су се два важна догађаја.
Прво, пренете су мошти Светог Јована Златоустог из Комана у Цариград, по жељи цара и патријарха. А у то време царовао је цар Теодосије Млађи са сестром Пулхеријом. Друго, био је велики земљотрес у Цариграду и по околини. Многа од најлепших и највећих здања попадала су од страшног потреса.
Тада су патријарх и цар с мноштвом свештеника, великаша и народа, изашли на литију. И када су се на литији молили Богу, деси се, да је неко дете чудесно било узето високо у ваздух тако да најзад није могло очима да се догледа. Потом се вратило и спустило лагано на земљу. Када су га упитали где је било, дете је одговорило да је било однесено на небо међу анђеле и да је чуло како анђели поје: свјатый Боже, сватыий крјепкий, свјатый безсмертный, помилуй нас! Чувши ту песму почели су да је певају сви људи у литији и земљотрес је одмах престао. Од тада се одомаћила у цркви та дивна песма. А дете се ускоро упокојило и било сахрањено у цркви свете Ирине. Свети Прокло служио је као архијереј 20 година и скончао мирно у Господу 446. године.