(ФОТО) ЗГРАДЕ КОЈЕ ЧУВАЈУ ДУХ ЕПОХЕ Иза фасаде на Београдском кеју 7 скривају се медицински скандали и БУРНА ИСТОРИЈА

Заједно, ова три велелепна здања чине један од најпрепознатљивијих архитектонских потписа уз Дунав и свако од њих носи богату и необичну прошлост.

Зграда број 7 има вероватно и најзанимљивију историју јер су се у њој смењивали санаторијум, административне канцеларије и институције које су обележиле живот уз Дунав.

Зграда с необичном прошлошћу и још необичнијим причама

Једно од најупечатљивијих имена које се везује за ову зграду свакако је др Славко Узелац, хирург чија је судбина тесно испреплетена са овим објектом. Током рације 1942. године, др Узелац је убијен управо испред свог санаторијума, у тренутку када је, како сведоче бројни извори, још увек носио бели мантил. Ипак, његова професионална биографија била је бурна много пре трагичног краја.

Према рукописној грађи која се чува у Музеју града Новог Сада, објекат на углу Београдског кеја и Дунавске улице првобитно је крајем двадесетих година изграђен као зграда намењена царинским чиновницима. 

Иако је у стварности имао административну намену, током времена се створила урбана легенда да је ту постојао санаторијум у којем је др Узелац извео једну од најконтроверзнијих операција у историји југословенске медицине.

Трансплантација која је потресла јавност

Причу која је ову зграду учинила митском започео је догађај из 1929. године. Тада је у Петроварадинској тврђави погубљен војник Хасан Мифтар Јусуфовић, осуђен због троструког убиства. 

Одмах након егзекуције, двојица лекара силазе у тек ископану раку да потврде смрт и преузму материјал за трансплантацију. Одатле почиње једна од најнеобичнијих медицинских епизода нашег региона.

Тестиси су однесени у санаторијум др Узелца и пресађени двојици добровољаца. Првих дана новине су писале да су пацијенти добро поднели операцију, али брзо је уследио скандал. Прва извештавања о побољшању стања пацијената нису била поткрепљена медицинским чињеницама, па је поступак изазвао оштру реакцију колега.

Оптужбе колега и судски епилог

Чувени гинеколог и колекционар др Бранко Илић истакао је да трансплантат не може функционисати без успостављене крвне циркулације, што је у тадашњим условима било технички немогуће. Оштро је замерио др Узелцу што није урадио ни основне прегледе донатора и пацијената, што је случај одмах довело пред Лекарску комору, а потом и пред суд.

Иако је на крају избегао строге санкције, углед др Узелца је трајно нарушен. Ипак, он наставља да ради, па чак и 1936. године поново изводи трансплантацију тестиса, овога пута са живог донора, што га поново доводи у сукоб са законом. Рад у свом санаторијуму наставио је све до јануара 1942, када је трагично страдао током рације.

После Другог светског рата, као и многи објекти у централним деловима Новог Сада, и ова зграда улази у период државног управљања. Национализација је променила не само власничку структуру већ и њену намену. Санаторијум престаје да постоји, а прелазе у државно власништво.

Током друге половине 20. века зграда постаје значајан административни центар. Најдуже је повезивана са Водопривредним друштвом „Шајкашка“, које управља каналима, насипима и водним ресурсима овог подручја. Управо се на овој адреси деценијама одвија организација послова који су пресудни за водни режим у Бачкој.

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.