Српске жртве холокауста поново имају идентитет! КРОЗ ЛОГОР СМРТИ ПРОШЛО СКОРО 32.000 ЉУДИ, од којих је на СТАРОМ САЈМИШТУ више од 10.600 страдало: „Део нашег заборава полако постаје део нашег сећања“
Меморијални центар "Старо сајмиште" обележио је годишњицу формирања нацистичког логора свечаним отварањем изложбе "Прихватни логор Земун", аутора др Милана Кољанина и Асје Драче Мунтеан, која осветљава другу, мање познату фазу логора.
Изложба је свечано отворена у Централној кули Меморијалног центра, на месту где је, симболично, некада вршена регистрација заточеника.
Изложба приказује период од 1942. до 1944. године, током којег је кроз логор прошло скоро 32.000 људи, од којих је више од 10.600 страдало. Прихватни логор Земун служио је као транзитни центар за масовне депортације у нацистичке логоре широм Европе и окупиране Србије. Међу заточеницима, који су живели у условима глади, болести и тортуре, најбројнији су били Срби, али и муслимани, Хрвати, Јевреји, Роми и припадници других народа.
Директорка Меморијалног центра "Старо сајмиште“" др Кринка Видаковић Петров, нагласила је у свом обраћању да је Београд била једина европска престоница у којој је за време Другог светског рата био не само један, него четири нацистичка логора: Бањица, Топовске шупе на Аутокоманди и два логора на Сајмишту – Јеврејски логор Земун и Прихватни логор Земун.
Она је појаснила сложену функцију логора.
Без обзира на назив, Прихватни логор Земун је био хибридни нацистички логор. За неке од више од 30.000 заточеника био је логор смрти. За друге, концентрациони логор. За треће логор за принудни рад. За четврте транзитни логор. За пете логор ратних заробљеника - рекла је.
Директорка је истакла да је логор дуго био "део нашег заборава, а данас полако постаје део нашег сећања", додајући да је циљ Центра да све нацистичке логоре у Београду ставе на европску мапу логора и да свим жртвама одају пошту на достојанствен начин.
Јована Петровић, кустос-едукатор, подсетила је да је ова зграда, Централна кула, "симбол простора које знамо као Старо сајмиште, а који је играо изузетну улогу у предратној, ратној и послератној историји наше престонице".
Др Милан Кољанин, један од аутора изложбе, објаснио је концепцијски приступ.
Концепција наше изложбе почива на ставу дијаметрално супротном од твораца система терора чији важан део је био и Прихватни логор Земун. Насупрот обезличавању појединца који је за систем био само део непожељне политичке, националне или расне групе...
Ми смо настојали да заточенику вратимо његову индивидуалност, да покажемо пут заточеника од довођења у логор до његовог депортовања у друге логоре уколико је преживео сурови логорски режим - рекао је др Милан Кољанин.
Изложба је тематски подељена на девет целина, а кроз архивске документе, сведочанства преживелих, фотографије и уметничка дела, приказује механизме функционисања логора, свакодневицу заточеника, систем насиља, али и отпор и борбу за опстанак. Улаз на изложбу, чији је дизајн дело Изабеле Мартинов Томовић, је бесплатан, а од 15. јануара једном месечно одржаваће се и вођене туре, пише Телеграф.