Драгана Ћорић, професорка Правног факултета у Новом Саду
ПОВРАТАК КОРЕНИМА Србија први пут системски гради национални идентитет кроз школство! Милош Вучевић први покренуо причу
Национални идентитет се обично дефинише као осећај припадности одређеној нацији, који се заснива на заједничкој култури, језику, историји, вредностима и територији припадника те нације. Јасноћа структуре и јака свест о нечијем националном идентитету чине га темељем стабилности и безбедности појединца, друштва и државе, и истовремено гради поштовање националних идентитета других људи.
Систем националних држава, чије је изградња започела Вестфалским миром из 1648. године је последњих деценија , под налетом глобалистичких трендова и успостављања доминације супранационалних правних система, почела да губи битку. Чини се да сваки други идентитет постаје важнији од националног, те да неки национални идентитети бивају "једнакији" и јачи од других.
Југословенска идеја, доминантна током већег дела 20. века, је значајно допринела тој неравноправности националних идентитета и унижавању посебно српског националног идентитета.
Бројни друштвени, политички и други изазови који последњих година погађају Републику Србију су питање потпуног дефинисања и учвршћивања српског националног идентитета подигли веома високо на правној и политичкој агенди у земљи.
Први пут, озбиљно и системски организовано је влада недашњег премијера Милоша Вучевића покренула питање израде националних уџбеника од стране домаћих, државних издавачких кућа, из предмета који су кључни за очување националног идентитета и развој националне свести ученика(Српски језик, Историја, Географија, Музичко, Ликовно, Свет око Нас). Доследно, национално свесно, уз поштовање свачијег и сваколиког идентитета, Вучевић је, чини се са посебном дозом националног поноса и сопствене припадности српском народу, покренуо целу причу, која је ових дана окончана донетим изменама и допунама Закона о уџбеницима.
У питању је остварење једне мисли чувеног књижевника Пекића, који је сматрао да морамо знати ко смо(и познајемо своје корене), да бисмо знали куда идемо. Једино спознајом сопствене историје, геополитичких изазова и ситуације у којој смо, те поштовањем свих великана у различитим сферама друштвеног деловања, који су кројили пут којим се данас крећемо, можемо створити светлу будућност за све грађане. Споменути национални уџбеници се зато морају схватити као место где ће све друштвене, политичке и друге разлике међу припадницима истог народа нестати и прерасти у чисти понос националног припадања.