ОВАКО ЈЕ СТВАРНО ИЗГЛЕДАЛА РУСКА САЛАТА Oригинал из 1860. године нема везе са данашњом верзијом ЧАК СЕ НИЈЕ ТАКО НИ ЗВАЛА
У Срба готово да нема празника нити празничне трпезе, а да нема руске салате. Свако има свој рецепт за овај прилог без којег се печење не служи готово ни у једној кући.
Ипак, заборавите шунку, пилетину, грашак, шаргарепу, готово све што данас сматрамо стандардним састојцима Руске салате.
Наиме, прва руска салата настала је средином 19. века и била је потпуно другачије јело него данас – луксузна, раскошна и недоступна обичном народу.
Пре него што је постала једна од најомиљенијих салата на нашим трпезама, оригинална руска салата имала је сасвим другачији изглед и укус. Њен творац био је Белгијанац Лусијен Оливије, шеф чувеног московског ресторана „Ермитаж“, где се око 1860. године први пут појавила ова салата која је брзо освојила и Русију и остатак света.
Иако је Оливије строго чувао детаље свог рецепта, познато је да је салату чинио низ скупоцених и ретких намирница: месо тетреба, говеђи језик, димљена пачетина, јастогов реп, кавијар, зелена салата, капари и маслине. Управо по њему, јело је првобитно носило назив – Оливијеова салата.
Посебну ноту давала је и његова тајна мајонез прелив, у који су улазили француско бело вино, сенф и маслиново уље из Провансе, као и неколико недоступних, скривених састојака.
Иако је рецепт био мистерија, прва објављена верзија појавила се у марту 1894. у часопису „Наша храна“, где је наведено да су потребне следеће намирнице:
Оригинални састојци:
-
два кромпира
-
један мали краставац или већи корнишон
-
3–4 листа зелене салате
-
кувани јастог
-
1/4 шоље пихтија исечених на коцкице
-
1 кафена кашичица капара
-
3–5 маслина
-
једна и по супена кашика мајонез прелива
У то време, ово је била права гастрономска екстраваганција.
Како је јело постајало све популарније међу широм публиком, скупоцене намирнице постепено су замењиване приступачнијим – риба и дивљач уступиле су место пилећем месу, а луксузни јастог замењен је шунком.
Неке касније верзије добиле су чак и шаргарепу или кукуруз, што руски кувари и данас сматрају „кварењем“ рецепта.
Данашња верзија, са куваним поврћем и шунком или пилетином, постала је класик широм Балкана, али и у самој Русији – мада је од своје прве варијанте остало само име, пише Н1.