Све учесталији напади на новинаре у Србији Тешка професија у Србији: Новинарке на мети напада „непрепознатљивих“ нападача

Један од примјера који осликава озбиљност проблема јесте ситуација у којој се новинарка Љиљана Станишић, дугогодишња новинарка дневног листа Курир, већ више од годину дана суочава с неоснованим нападима, лажним оптужбама и организираним кампањама дискредитације.

Станишић је током своје каријере извјештавала о осјетљивим друштвеним темама, криминалу, корупцији, социјалним питањима и случајевима од значаја за јавни интерес. Њен рад често је подразумијевао истраживање тема које нису популарне међу актерима о којима је извјештавала, што је новинарки одавно доносило притиске, али никада у оваквом обиму.

Према јавно доступним информацијама и наводима њених колега, случај је ескалирао у мају прошле године, када је фотомонтирани материјал с њеним ликом и именом почео да се дијели у основној школи коју похађају њена д‌јеца. Тиме су у читав процес по први пут директно уведени чланови њене породице, што представља додатни ниво притиска и застрашивања. Посебно забрињава што је материјал дистрибуиран међу д‌јецом, у тренутку када је јавност још увијек дубоко потресена трагедијом у ОШ Владислав Рибникар, у којој је ученик Коста Кецмановић убио своје вршњаке и радника обезбјеђења. Сваки покушај изазивања вршњачког насиља, поготово након такве трагедије, захтијева најоштрију осуду.

Исти фотоматеријал дијељен је и испред редакције листа Курир, гд‌је Станишић ради, као и у близини њене зграде, што указује на дуготрајан, систематичан и координиран прогон. Притисци којима је изложена не јењавају мјесецима.

Према подацима домаћих и међународних организација за заштиту слободе медија, Србија се посљедњих година суочава с порастом притисака и пријетњи усмјерених ка медијским радницима. Уредници и репортери у више наврата пријављивали су пријетње смрћу, узнемиравање на друштвеним мрежама, таргетирање у јавном простору, као и политичке и економске притиске. Углеђне новинарске организације упозоравају да је број кампања усмјерених на дискредитовање новинара у порасту, док велики број случајева и даље остаје неријешен.

Стручњаци истичу да су напади на новинаре уједно и напади на јавни интерес, јер застрашивање људи који свој рад заснивају на чињеницама, доказима и аргументима директно подрива слободу медија и демократске процесе. Посебно алармантни постају случајеви у којима се пријетње преносе на чланове породице новинара, што представља озбиљно кршење елементарних друштвених норми, права д‌јеце и свих стандарда заштите људских права.

Случај Љиљане Станишић још једном ставља у фокус неопходност ефикасне институционалне заштите новинара у Србији. Док се надлежне институције позивају да реагирају правовремено, темељито и непристрасно, новинарске организације упозоравају да ниједан напад на медијске раднике – физички, психолошки или дигитални – не смије остати некажњен.

Овај инцидент није само лични проблем једне новинарке, већ показатељ, како пише овај портал, шире друштвене појаве која захтијева озбиљну пажњу јавности и одлучну реакцију државе. Упркос томе што је прошло готово девет мјесеци, починиоци и организатори ове кампање и даље нису идентифицирани, а надлежне институције још увијек нису закључиле случај. То отвара додатна питања о капацитету и вољи система да заштити људе који обављају један од најважнијих послова у свакој демократији – посао информирања јавности.

градски.ме