ВЕК ЗА ПОНОС: Хајдук из Куле прославио сто година постојања

Пријатељи, уважени гости, садашњи и бивши тренери и играчи, незаобилазна навијачка група „Зулу из Кулу“ напунили су салу, а свечаност је почела химном Републике Србије коју је отпевала Сташа Симјанов, чланица „КУД Дурмитор“ из Куле. Потом се обратио домаћин свечаности, председник „Хајдука“ Срђан Јоксовић, који је, између осталог, рекао:

– Један век није само број. То је сто година борбе, страсти, поноса, победа и пораза, али пре свега – сто година заједништва. Овај клуб је кроз деценије био много више од фудбала: био је место окупљања, симбол града и извор поноса генерацијама које су носиле његов грб на срцу – било на терену, трибинама или у свакодневном животу. Свака утакмица, сваки гол и сваки аплауз уткали су се у богату историју коју данас славимо – речи су председника Јоксовића.

Потом су присутни имали прилику да виде краћи документарни филм о веку „Хајдука“ , а затим су уследила обраћања. Гаврило Гајо Бајагић, један од најстаријих бивших фудфбалера Хајдука се присетио тренутка када је на обележавању пола века постојања на поклон добио клупску заставицу, а ево, како рече, дочекао је и да учествује у прослави целог века. 

Бивши фудбалер из оних златних времена „Хајдука“ када су ривали Куљанима били Црвена звезда, Партизан, Војводина и остале фудбалске перјанице, потом и тренер у свом клубу Жељко Рачић је набрајајући нека најзначајнија играчка и тренерска имена, подсетио и на спортске раднике који су део себе уткали у свој Хајдук, не прескочивши да помене и спремачицу Славку, ни Попа који одржава терен, истакавши да су сви они Хајдук. 

Хајдук је мотор развоја фудбалског спорта у кулској општини, истакао је потпредседник Општинског фудбалског савеза Кула Жељко Варагић пожелевши му да се у што скорије време врати у српску фудбалску елиту. 

У ових век постојања Хајдука приличан број колектива и огроман број појединаца су својим деловањем допринели да се век доживи и проживи, па је прослава јубилеја била и прилика да им се клуб захвали за оно што су му дали. 

ЉУБАВ БЕЗ ГРАНИЦА

Колико се Хајдук воли видело се по томе одакле су све дошли бивши играчи и тренери да увеличају јубилеј: Османовић из Врања, Зоран Антић из Ниша, Буњак из Краљева, Зоран Мијовић из Подгорице, готово већина играча који су из Војводине, као што су Кирков, Радивојевић, Ћирић, Смиљанић, Џаја Стојаковић, Везмар, Кљештан, Амиџић, Веселиновић.... и бројни други, а посебно дирљив био је тренутак када је у салу у колицима ушао бивши играч Хајдука Миклош Богнар којем је саобраћајна несрећа прекинула блиставу играчку каријеру. 

Плакете

Плакете за изузетан допринос у раду и развоју Фудбалског клуба „Хајдук“ додељене су дугогодишњем генералном спонзору Компанији „Родић МБ“, након које је бригу о клубу преузео Никола Џомба, па је и њему додељена плакета. 

Пуну подршку и помоћ Хајдуку пружили су Фудбалски савез Србије, Фудбалски савез Војводине, Подручни фудбалски савез Сомбор, Спортски савез Србије и наравно локална самоуправа па су и њима додељене плакете. У име ФСС и ФСВ плакете је примио генерални секретар Фудбалског савеза Војводине Драгомир Тановић, који је уз честитке и жеље за што бржи повратак Хајдука на старе стазе славе председнику Јоксовићу уручио плакету ФСВ и књигу о сто  година фудбала у Војводине, док је Срђан Завишин, председник ПФС Сомбор такође домаћину уручио пригодну плакету. Плакета је додељена и Општинском фудбалском савезу Кула. 

Потом су плакете додељене и заслужним појединцима. Постхумно су плакете додељене легендарном Миодрагу Мићи Влашком, Милану Средановићу чије име носи кулски стадион, Јожефу Мајарошу, једном од најбољих фудбалера Хајдука и Жарку Лалету Рабреновићу, за кога многи кажу да је одиграо највећи број утакмица у дресу Хајдука. 

Од спортских радника плакете поводом века постојања Хајдука добили су Радоман Рајо Васовић, легендарни председник Хајдука, у време његовог руковођења клуб је досегао звездане висине, његов најближи сарадник из тог златног времена Хајдука, на функцији директора клуба Радомир Лоло Чуровић. Плакета је додељена Милану Васиљевићу који је дуго година био председник Управног одбора Хајдука, Александру Влашкалићу који је дуго година био секретар Хајдука, проф. др. Велибору Васовићу који је годинама водио рачуна о здрављу фудбалера Хајдука, бившем савезном судији, почасном председнику ОФС Кула Жарку Поповићу, као и аутору овог текста који пуних 45 година прати активности Хајдука. 

Од играча, поводом прославе века постојања, пакете су добили најстарији Гаврило Бајагић, Ранко Делић – Цако, играч из Куле са највећим бројем одиграних утакмица у дресу Хајдука у савезном рангу такмичења, Божидар Ђуђа Божовић, који је након играчке каријере у Хајдуку био и тренер, а његовим стопама су кренули и син Драгутин, као и унук Михаило који сада носи дрес Хајдука. Добитници плакете су и ненадмашни голгетер и шармер на терену Дејан Османовић – Калеа, градитељ игре, стрелац, а потом и тренер Жељко Рачић и дугогодишњи капитен тима Драган Мојић. Лако им је било када су имали сјајну струку уз себе, па су плакете додељене и легендарним Хајдуковим тренерима Мирославу Вулету Вукашиновићу, Драгољубу Бекију Беквалцу и Борису Буњаку.

Након доделе признања изведена је Хајдукова химна, да би затим навијачка група „Зулу“ са балкона кулског позоришта отпевала једну навијачку песму чиме је свечана академија званично завршена, уз поруку: колико год времена прошло у причама, на трибинама и у срцима генерација Хајдук ће увек бити више од фудбала.