Где се налази Србија на мапи цена хране? ЕВО КО У ЕВРОПИ ЈЕДЕ НАЈСКУПЉЕ, А КО НАЈЈЕФТИНИЈЕ Швајцарци плаћају као да купују злато, једна земља једе „багателно“
Храна је један од највећих издатака домаћинстава у Европи. У просеку чини око 11,9 одсто укупне потрошње у Европској унији, али у појединим државама тај удео расте и до 20 одсто, као, на пример, у Румунији.
Истовремено, разлике у ценама хране међу европским земљама изузетно су велике, показују најновији подаци Евростата за 2024. годину.
Како би се цене могле упоређивати, Евростат користи индекс нивоа цена хране. Ако се просечна потрошачка корпа хране у ЕУ постави на вредност 100 евра, индекс показује колико би иста корпа коштала у појединој земљи. Вредност изнад 100 значи да је земља скупља од европског просека, док број испод 100 означава ниже цене.
Најјефтиније и најскупље земље
Према тим подацима, Северна Македонија била је најјефтинија земља за куповину хране међу 36 европских држава. Стандардна корпа тамо је коштала 73 евра, што је 27 одсто мање од просека ЕУ. Иако није чланица Уније, Северна Македонија има активне трговинске споразуме са ЕУ.
На другом крају лествице налази се Швајцарска, где је иста корпа хране коштала 161,1 евро, односно чак 61,1 одсто више од просека ЕУ. Швајцарска није део Европског економског простора, већ са Унијом сарађује кроз низ билатералних споразума.
Унутар саме Европске уније, најниже цене хране бележи Румунија (74,6 евра), док је најскупљи Луксембург (125,7 евра). То значи да је храна у Румунији 25,4 одсто јефтинија, а у Луксембургу 25,7 одсто скупља од европског просека.
Међу најскупљим земљама истичу се и чланице Европског удружења слободне трговине (ЕФТА): Исланд (146,3 евра) и Норвешка (130,6 евра), одмах иза Швајцарске. Реч је о државама које нису чланице ЕУ, али са Унијом блиско сарађују у области трговине.
Запад скупљи, југоисток повољнији
Цене хране највише су у западној и северној Европи, док су југоисточна Европа и западни Балкан најповољнији. Осим Северне Македоније и Румуније, знатно испод просека ЕУ су и Турска (75,7 евра), Босна и Херцеговина (82,5), Црна Гора (82,6) и Бугарска (87,1). Србија (95,7) и Албанија (98,7) такође су јефтиније од европског просека.
Међу највећим економијама ЕУ, Италија (104) и Немачка (102,9) имају цене изнад просека, док је Шпанија (94,6) око пет одсто јефтинија. Већина средњоевропских и дела источноевропских земаља, укључујући Словачку, Пољску, Чешку и Мађарску, налази се испод или веома близу просека ЕУ. Хрватска је нешто изнад просека Европске уније (100,5 евра).
Зашто су разлике важне?
Професорка Иларија Бенедети са Универзитета у Тусији истиче за „Еуроњуз“ да на разлике у ценама снажно утичу структурни фактори, попут трошкова производње, организације ланаца снабдевања и изложености глобалним кризама.
„Мање и отвореније економије, често са валутама подложним већим осцилацијама, снажније су осетиле раст цена енергије и пољопривредних инпута током пандемије и рата у Украјини“, објашњава Бенедети.
Кључни проблем, наглашава, није само цена хране, већ колики део кућног буџета она заузима. У многим источноевропским и југоисточним земљама храна чини више од 20 одсто укупне потрошње, док је у богатијим државама тај удео углавном испод 12 одсто.
„Иста поскупљења зато имају много теже последице тамо где су приходи нижи“, додаје она.
Плате, порези и потрошачке навике
Професор Алан Метјуз са Универзитета „Тринити колеџ“ у Даблину истиче да су разлике у платама и нивоу прихода главни разлог разлика у ценама хране.
„Земље са вишим просечним платама, попут Данске и Швајцарске, имају више цене хране јер се виши трошкови рада у пољопривреди, преради и трговини преносе на потрошаче“, каже Метјуз.
Велику улогу има и ПДВ на храну – док неке земље, попут Ирске, имају снижене или нулте стопе, друге, попут Данске, примењују стандардни порез. На цене утичу и потрошачке навике. У северној и западној Европи купци чешће бирају органске, премијум или брендиране производе, што додатно подиже просечну цену потрошачке корпе.
Утицај на безбедност хране
Према речима Јеремијаша Матеа Балогха са Универзитета „Корвинус“ у Будимпешти, разлике у ценама имају озбиљне последице по безбедност хране, посебно када се упореде са расположивим дохотком.
„Земље са високим дохотком лакше подносе више цене, док домаћинства у средњој и источној Европи носе несразмерно већи терет, чак и када су номиналне цене хране ниже“, упозорава Балогх.
Важно је напоменути да Евростатов индекс не узима у обзир ниво прихода, већ искључиво цене. Тако је, на пример, храна у Данској веома скупа, али грађани тамо имају и знатно веће расположиве приходе, што им омогућава лакшу куповину основних намирница.
Другим речима, није пресудно само колико је храна скупа, већ и колико људи могу да је приуште.
