ОВИ ЏЕМОВИ И ПЕКМЕЗИ ПРАВИ СУ ХИТ НА ПИЈАЦИ! Бранкица напустила посао у школи због воћњака, а за Дневник открива тајне успеха

- Ни слутили нисмо да ће нам прерада воћа постати озбиљан посао и да ће нам џемови и пекмези променити живот – каже Бранкица Исаков.

У воћњаку су имали готово све врсте воћа па су, кад би га изнели на пијацу, муштерије почеле да питају праве ли од њега и пекмезе.

- Помислила сам – зашто да не пробам. Имам одличне рецепте од баке и маме, волим да послујем у кухињи, да испробавам, вреди покушати – наставља Бранкица.

И тако су почели да настају џемови и пекмези по којима су Исакови сада препознатљиви. Регистровали су пољопривредно газдинство и кренули у посао.

- Почела сам од џема од јагода, па редом, како је које воће доспевало. У воћњаку имамо јагоде, две сорте малина, купине, шест сорти трешања, не знам колико сорти вишања, девет сорти шљива, три сорте кајсија, нектарине, брескве, дуње… Тако смо направили план садње, да кад једна сорта прође, друга дође – каже наша саговорница.

Посао је кренуо одлично, а муштерије су се већ у марту распитивале за џемове и наручивале, па за пласман није требало да се брине.

– И тако, мало-помало, воћњак је постао наш озбиљан посао. Највише сам ангажована ја, али много ми помаже супруг, старија кћерка од 17 година, као и свекар и свекрва. Помагала ми је и моја мајка која је преминула пре годину и по дана – наводи Бранкица.

У међувремену, Бранкица је савладавала једну по једну вештину, проширивала знање, ширила палету производа.

– Један од највећих проблема било је наћи мајсторе за резање воћа. Па сам одлучила да научим то да радим и сад воће обрезујем сама. Тако се камуфлирам док режем, да ме Орловаћани не препознају, мисле да сам мушко – уз осмех прича наша саговорница.

Бранкица је, иначе, просветна радница, али озбиљно размишља шта ће јој бити посао у будућности.

– Воћњак је озбиљан посао, у њему увек има нешто да се ради. Ту је сад и прерада. Имамо баш много посла, а тек ће га бити кад реализујемо оно што смо испланирали. Ове године смо купили још једну башту у суседству и у њој посадили шумске јагоде. Посла има од фебруара до краја новембра, за одмор нам остану децембар и јануар. Одлучила сам, за почетак, да дам отказ у једној школи где сам имала 20 одсто норме, а за даље – видећемо – истиче Бранкица.

Додаје да увече заспи, а ујутру се буди са новим идејама и рецептима.

– Најновије што сам направила је китникез. Купци су ме питали да ли га правим, па сам одлучила да покушам. Китникезу сам дала свој печат, па сам га направила са лешницима. Толико се допао нашим купцима да смо морали да докупимо дуња да бих имала довољно за све наруџбине. Простора за новитете и напредак увек има. Поготово што су за мене рад у воћњаку и кухињи права антистрес терапија. Бескрајно уживам и то наши купци препознају – закључује Бранкица Исаков.

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.