НОВА УРЕДБА ВЛАДЕ Паушалци задржали стара правила, али пажња – није за све исто
Најновијом уредбом која се односи на паушално опорезоване предузетника, коју је усвојила Влада Србије, држава је одлучила да задржи постојећа правила и продужи њихову примену, чиме је одложила планиране измене у овом делу пореског система.
Нова уредба донета је као одговор на вишеструке измене Закона о порезу на доходак грађана које су усвајане током 2024. и 2025. године. Управо на основу члана 41. тог закона извршене су корекције, али без промене паушалног опорезивања.
То значи да се начин утврђивања паушалног пореза не мења и да ће предузетници и у наредном периоду плаћати порез по постојећим критеријумима. Делатност коју обављају, место регистрације радње, просечна зарада у општини или граду, као и старост предузетника и даље остају кључни елементи за обрачун пореских обавеза. Важећи модел продужен је за још две године, па ће се примењивати најмање до краја 2027.
Пореска саветница Звездана Писаревић у разговору за Biznis.rs каже да се паушалци одавно питају да ли ће се наставити са праксом повећавања обавеза за 10 одсто.
„И питају се с правом, јер је за 2003. годину Пореска повећала обавезе паушалцима за 40 одсто, решења смо добили тек у августу и рок од пет дана да уплатимо комплетну разлику од јануара“, истиче Писаревић.
Посебну пажњу и даље привлачи пореска олакшица за нове паушалце, која омогућава умањење пореског оптерећења за 50 одсто. Ова погодност уведена је крајем 2023. године и односи се на оне који први пут отварају радњу и одлуче се за паушално опорезивање. Основица за порез и доприносе у првој години пословања је преполовљена, чиме се почетницима олакшава улазак у предузетништво.
За разлику од неких других пореских подстицаја ова олакшица не захтева додатну администрацију. Предузетници не подносе посебне захтеве нити попуњавају додатне обрасце, јер Пореска управа аутоматски примењује коефицијент 0,50 приликом доношења решења. Сви детаљи видљиви су у електронском извештају који се доставља путем портала еПорези, где је јасно назначено на који начин је умањење обрачунато.
Предузетници који су радњу отворили 2024. године или раније такође задржавају право на пореске погодности, али се њихово умањење постепено смањује током прве три године пословања
На пример, они који су започели делатност прошле године и даље имају право на олакшицу, али у мањем проценту него у првој години рада. Овакав модел предвиђа постепени прелазак ка пуном износу пореских обавеза.
За такозване „старе“ паушалце и даље важи заштитно правило према којем пореско решење не може бити увећано за више од 10 одсто у односу на претходну годину. Ипак, ово ограничење не примењује се у свим ситуацијама. Ако предузетник промени шифру делатности или пресели радњу у другу општину или град, Пореска управа може донети ново решење без тог ограничења, изузев у случају пресељења унутар исте градске територије.
Истовремено, право на умањење пореза немају они који су већ раније били регистровани као паушалци. Уколико се поново пријаве у систем паушалног опорезивања у прописаном периоду, њихова пореска обавеза утврђује се у пуном износу од самог почетка пословања.
Како је ранија објаснила пореска саветница Татјана Марковић, сваки паушалац има право да уложи жалбу на аконтационо пореско решење у року од 15 дана од његовог пријема, уколико сматра да су подаци погрешно утврђени. Жалба се подноси Министарству финансија – Сектору за другостепени порески и царински поступак, али се предаје преко надлежне филијале Пореске управе.
Према њеним речима, грешке у решењима нису честе, али се ипак дешавају. Могуће је да основ осигурања није правилно одређен, па се, уместо обавезе плаћања само доприноса за ПИО, у решењу нађу и доприноси за здравствено осигурање и незапосленост.
Дешава се и да се примени погрешан коефицијент или да основица није правилно израчуната, што може довести до ситуације да два паушалца у истој општини, са истим критеријумима, добију различита решења.
У случајевима када је у питању погрешан основ осигурања, Марковић наводи да је често довољно контактирати пореског инспектора задуженог за конкретног предузетника, који може покренути поступак исправке без потребе за формалном жалбом.
При утврђивању основице паушалци се разврставају у групе према претежној делатности, али полазну основицу чини просечна зарада у Републици Србији, као и у граду и општини у којој је радња регистрована. Због тога основице за предузетнике у Београду могу значајно да одступају у односу на оне у другим срединама, док су разлике међу осталим градовима знатно мање.
