(ВИДЕО) ПРЕВЕЗЛИ ПРУГОМ ТЕРЕТ ТЕЖАК КАО ТРИ АЈФЕЛОВЕ КУЛЕ Кина извела до сада невиђен тест

Железнички теретни саобраћај широм света суочава се са истим проблемом. Количина робе која се превози пругама стално расте, али се нове трасе граде споро, а њихова изградња је изузетно скупа.

У многим регионима главни коридори већ раде на граници капацитета, а свако додатно повећање саобраћаја значајно повећава ризик од кашњења, па чак и несрећа. Управо у таквој ситуацији из Кине нам стиже ново решење. Уместо изградње нових пруга, циљ је паметније коришћење постојећих.

На прузи Баосхен у Унутрашњој Монголији у децембру је изведен посебан тест какав до сада није виђен у железничкој историји. На пругу је изашао конвој од седам теретних возова, који су се кретали у тесној формацији, понашајући се као једна целина и одржавајући стално растојање између себе. Укупна маса превезеног терета достигла је око 35.000 тона, што одговара више него трострукој тежини Ајфелове куле. Свака композиција превозила је приближно 5.000 тона терета.

Превоз овако тешког терета традиционално би се решавао једним изузетно дугим возом. Међутим, такве композиције наилазе на озбиљна физичка ограничења. Током кочења значајно расте ризик од исклизнућа, нарочито у кривинама или на пругама са променљивим нагибом. Дуги возови су уједно и знатно тежи за управљање. Управо тај проблем покушали су да реше инжењери компаније Цхина Схенхуа Енергy.

Решење су пронашли у такозваним виртуелним спојницама. Уместо механичког повезивања, појединачни теретни возови су се кретали у тесној формацији којом је управљао дигитални систем. Тај систем је одржавао уједначено растојање између композиција и у реалном времену синхронизовао њихово убрзавање и кочење. Резултат је био конвој који се, са становишта управљања, понашао као један воз, док је са механичке стране остао подељен на засебне јединице.

Повећање капацитета пруга

Систем функционише на принципу непрекидне бежичне комуникације. Сваки воз стално размењује податке о својој позицији, брзини и стању кочница са осталим композицијама и управљачком инфраструктуром. Управљачки алгоритам анализира релативну брзину и међусобну удаљеност возова и у сваком тренутку одређује како сваки од њих треба да убрзава или кочи. Ако прва композиција започне кочење, остали возови о томе сазнају готово тренутно и реагују без кашњења које је уобичајено код људског управљања.

При брзини од 60 километара на сат, тешко натоварени возови одржавали су међусобни размак од око 1,1 километар. На први поглед делује да је реч о великој удаљености, али је она у пракси знатно мања од размака који би био потребан у класичном саобраћају без оваквог система. Када су размаци дигитално контролисани, реакције возова су готово тренутне.

Захваљујући томе, на истој прузи може безбедно да саобраћа већи број композиција, једна иза друге. Тиме се значајно повећава пропусна моћ железничког коридора, без потребе за било каквим грађевинским захватима. У пракси то значи веће количине превезене робе, краћа задржавања и укупно већу ефикасност саме пруге.