ИНТЕРВЈУ
ЧИНИМО СВЕ ДА ДЕЦА ИДУ У БЕЗБЕДНЕ ШКОЛЕ И ВРТИЋЕ Роберт Отот, потпредседник Владе Војводине, за Дневник о судбини Јовине гимназије и плановима за 2026. годину
Образовни систем у Аутономној Покрајини Војводини сачувао је стабилност и функционалност, те се кроз системска улагања и одговорно управљање наставља његово постепено јачање и унапређење, у интересу ученика, запослених у образовању и целокупне заједнице, рекао је у разговору за „Дневник” потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, управу и националне мањине - националне заједнице Роберт Отот.
У покрајинском буџету је лане било више новца и тиме је обезбеђен наставак финансирања и суфинансирања радова, пројеката и програма у области основног и средњег образовања, предшколског васпитања и ученичког стандарда, као и подршку националним саветима националних заједница, јединицама локалне самоуправе и организацијама цивилног друштва које делују у области образовања и остваривања права националних заједница.
Један од горућих проблема у средњем образовању је судбина Гимназије „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду, чији су ученици распоређени у три школе, не иду у своју матичну школу због безбедности. Када очекујете да би радови на куполи могли почети, колико ће трајати, односно када очекујете да ће се гимназијалци вратити у своје клупе?
- Покрајинска влада ће са 56,4 милиона динара финансирати радове на санацији кровне куполе на објекту Гимназије „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду. У овом тренутку није могуће прецизно одредити тачан датум почетка радова. Разлог за то је чињеница да реализацији самих грађевинских радова мора да претходи поступак јавне набавке за израду пројектно-техничке документације, који спроводи сама установа, у складу са важећим прописима. Тек након завршетка израде пројектно-техничке документације и прибављања свих неопходних сагласности, стичу се услови за покретање поступка јавне набавке за извођење радова, а потом и за улазак у саму реализацију. На динамику извођења радова могу утицати и временски услови, будући да се санација куполе не може изводити у неповољним метеоролошким околностима.Наш приоритет је да се радови реализују квалитетно и безбедно, како би се трајно решио проблем и обезбедили услови за несметан рад школе у наредним годинама. Циљ је да се ученици врате у свој матични објекат чим се за то стекну сви безбедносни и технички услови.
Захвалност на разумевању и стрпљењу
- У протеклом периоду посебан фокус био је стављен на то да се обезбеди редован повратак ученика у школске клупе и стабилизација наставног процеса. Сматрам да смо у томе успели, што је и основни циљ сваког образовног система. Овом приликом желим да се захвалим свим просветним радницима, директорима школа, родитељима и ученицима на разумевању, стрпљењу и сарадњи, јер је управо заједничким напорима омогућено да образовни систем функционише и да се очува континуитет образовања, укључујући и образовање на језицима националних мањина. Наш задатак и у наредном периоду остаје да доследно подржавамо образовање националних мањина, уз дијалог, институционалну подршку и мере које доприносе дугорочној стабилности и очувању језичког и културног идентитета у оквиру образовног система Војводине.
Покрајинска влада је донела решење о издвајању средстава из текуће буџетске резерве за израду елабората - извештаја о подобности објекта за употребу Гимназије „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду. Шта је конкретно установљено?
- Елаборат – извештај о подобности објекта за употребу дао је стручне препоруке у вези са даљим поступањем кровне куполе гимназије. У њему је наведено да је, са становишта дугорочне стабилности и одрживости објекта, препоручљиво приступити демонтажи постојеће конструкције куполе и њеној санацији. Препорука елабората подразумева и да се, након демонтаже конструкције, изради привремена кровна конструкција, која би у том периоду служила као заменско решење, док се не спроведу планирани радови на санацији куполе. Овакав фазни приступ омогућава да се сви радови реализују контролисано, стручно и у складу са важећим стандардима, уз очување објекта и стварање услова за његово дугорочно коришћење. Наглашавам да се све активности планирају и спроводе искључиво на основу стручних налаза и препорука, а са циљем да се трајно унапреде услови за рад ове школе.
Шта бисте навели као кључне приоритети Покрајинског секретаријата за образовање у наредној години и које области образовања су имале приоритет при расподели буџетских средстава?
- Ресорни секретаријат расписује конкурсе у две кључне области – у области образовања и у области остваривања права националних мањина – националних заједница, а ти приоритети остају исти и у наредном периоду. Управо у тим областима су и у 2025. години била усмерена највећа буџетска средства.Када је реч о образовању, 2025. годину можемо оценити као преломну, јер су обезбеђена рекордна средства за конкурсе, што је резултат добре сарадње унутар Покрајинске владе, пре свега са председницом Покрајинске владе Мајом Гојковић, али и конструктивне сарадње са Скупштином Аутономне покрајине Војводине и њеним председником Балинтом Јухасом. Истовремено, ребалансом буџета обезбеђена су додатна средства, чиме је омогућен шири обухват конкурса и одговор на велико интересовање образовних установа.Најјаснија компарација види се код инвестиционих конкурса за образовно-васпитне установе. У 2024. години био је расписан један конкурс у износу од 187 милиона динара, кроз који су подржане 34 образовне установе. Насупрот томе, у 2025. години Секретаријат је у два конкурсна круга обезбедио укупно 500 милиона динара за инвестиције у образовању – 375 милиона динара у првом кругу и додатних 100 милиона динара у другом кругу. Тиме је омогућена подршка знатно већем броју установа: у првом кругу средства су одобрена за 64 установе, а у другом за 20 основних школа, при чему су обухваћене основне и средње школе, предшколске установе и ученички домови. Овом циклусу припада и 25 милиона динара за унапређивање безбедности у школама. Друга важна област рада Секретаријата односи се на остваривање права националних мањина, где су настављена улагања у рад националних савета националних мањина, службену употребу језика и писма, као и у програме који подстичу мултикултурализам и међунационалну толеранцију, уз додатна средства обезбеђена након ребаланса буџета.
Циљ Секретаријата и у наредном периоду остаје исти.
Војвођанска разноликост
Колико је важно очување вишејезичности и културног идентитета кроз образовни систем?
- Војводина је мултиетничка и мултикултурна средина у којој разноликост представља једну од највећих вредности. Образовни систем има кључну улогу у очувању језика и идентитета националних заједница, али и у развоју међусобног разумевања и поштовања међу младима. Могућност школовања на матерњем језику, уз упознавање других култура и језика, доприноси изградњи отвореног и толерантног друштва. У том смислу, Секретаријат кроз посебан конкурс обезбеђује финансијску подршку за пројекте којима се унапређује вишејезичност у пракси – укључујући израду и постављање вишејезичних саобраћајних и институционалних табли, двојезичне обрасце и штампани материјал, као и развој и унапређивање веб-сајтова институција на језицима који су у службеној употреби. На овај начин се ствара оквир да вишејезичност буде видљива и функционална у свакодневном раду институција. На тај начин Војводина потврђује да су различитости предност, а не препрека, и да се управо кроз образовни систем и системску финансијску подршку стварају темељи за стабилну и заједничку будућност.
Колики део буџета одлази на капитална улагања у основне и средње школе и вртиће?
- Када је реч о 2025. години, у оквиру инвестиционог конкурса опредељено је укупно 375 милиона динара, и то: за предшколске установе – 23 милиона динара, за основно образовање – 247 милиона динара, за средње образовање – 90 милиона динара, за ученичке домове – 15 милиона динара. Посебно је важно истаћи да је након ребаланса буџета обезбеђено додатних 100 милиона динара, намењених искључиво инвестиционом конкурсу за основне школе, чиме је омогућено да се подржи већи број пројеката и одговори на потребе установа које у првом кругу нису могле бити обухваћене. Када су у питању веће инвестиције, препорука Секретаријата је да се радови реализују у више фаза, како би се обезбедила континуирана и стабилна финансијска подршка, али и квалитетна реализација пројеката без прекида у функционисању установа.
Приметно је да је у буџету за наредну годину опредељена знатна сума новца за улагања у школску инфраструктуру и објекте и то у мањим срединама. Које образовне установе у наредној години могу очекивати обнову, модернизацију или проширење капацитета?
- Значајна средства опредељена за улагања у школску инфраструктуру у наредном периоду јасно показују опредељење Покрајинске владе ка равномерном развоју образовног система, са посебним фокусом на мање средине и локалне заједнице. Важно је истаћи да се велики део ових инвестиција реализује преко Управа за капитална улагања АП Војводине, у оквиру вишегодишњих и капитално захтевних пројеката. За улагања у инфраструктуру образовних установа преко Управе за капитална улагања планирано је укупно 1,98 милијарди динара, а међу најзначајнијим пројектима који се реализују у наредном периоду издвајају се: изградња новог објекта Основне школе „Милош Црњански“ у Новом Саду, укупне инвестиционе вредности 3,25 милијарди динара, од чега је за 2026. годину планирано 531,54 милиона динара, са очекиваним завршетком почетком наредне године; реконструкција Основне школе „Славко Родић“ у Бачком Јарку, укупне вредности 969 милиона динара, од чега је за 2026. годину планирано 300 милиона динара; доградња Основне школе „Слободан Бајић Паја“ у Пећинцима, укупне вредности 440 милиона динара, уз планираних 173,4 милиона динара у 2026. години; реконструкција Основне школе „Фејеш Клара“ у Кикинди, укупне вредности 400 милиона динара, са 200 милиона динара планираних за наредну годину; санација, доградња и реконструкција Основне школе „Доситеј Обрадовић“ – одељење у Маргити, општина Пландиште, укупне вредности 330 милиона динара, од чега је 150 милиона динара планирано за 2026. годину; санација, реконструкција и доградња школског објекта и фискултурне сале у Мошорину, укупне вредности 512,03 милиона динара, са планираних 150 милиона динара у наредној години; реконструкција Основне школе „Бора Радић“ у Баваништу, у вредности од 50 милиона динара; капитална улагања у објекте предшколских установа у Руском Крстуру (46,1 милион динара), Бачкој Паланци (58,6 милиона динара) и Сомбору (150 милиона динара); реконструкција, адаптација и инвестиционо одржавање Основне школе „Бранко Радичевић“ у Александрову, општина Нова Црња, у вредности од 82,8 милиона динара. Поред тога, преко Покрајинског секретаријата за образовање планирана је и доградња дома ученика у оквиру Гимназије „Деже Костолањи“ у Суботици, у износу од 271,27 милиона динара, као и додатна улагања путем конкурса за све нивое образовања. Када је реч о конкурсним улагањима путем ресорног секретаријата, планирана су средства за: реконструкцију, адаптацију, санацију и инвестиционо и текуће одржавање објеката предшколских установа, основних и средњих школа и ученичког стандарда – 375 милиона динара; радове и опрему у циљу унапређења безбедности образовних објеката – 63,5 милиона динара; набавку опреме за установе основног и средњег образовања – 53 милиона динара.
Руралне средине
Како се решавају проблеми школа у мањим срединама и руралним подручјима?
- Све то радимо и решавамо системски и континуирано, кроз редовно расписивање конкурса различите намене. Сваке године расписујемо инвестиционе конкурсе за обнову, реконструкцију и доградњу објеката, затим конкурсе за унапређивање безбедности у школама, као и конкурсе за набавку опреме и унапређивање услова рада и наставе. Наш циљ је да свако дете у Војводини, без обзира на место становања, има безбедне, савремене и достојне услове за школовање, а да школе у мањим срединама буду једнако функционалне и опремљене као и оне у већим градовима. Све ове инвестиције потврђују јасно опредељење Покрајинске владе да се улагања не концентришу само у великим урбаним срединама, већ да се систематски унапређују услови рада и учења и у мањим местима, руралним подручјима и општинама широм Војводине, како би сва деца имала једнаке шансе за квалитетно образовање.
Да ли су сва планирана улагања реализована у претходној буџетској години, какви су конкретни резултати и где је било највише изазова?
- Део планираних улагања је већ реализован, док је значајан број пројеката у фази реализације. Оно што је важно истаћи јесте да су сви започети пројекти планирани и обезбеђени, те се очекује да ће се њихова реализација наставити и бити окончана у наредном периоду. Секретаријат континуирано прати спровођење улагања и у сарадњи са образовним установама и другим надлежним органима ради на томе да се планирана средства претворе у конкретне и видљиве резултате на терену.
Са којим се највећим изазовима сусреће образовање националних мањина?
- Образовање припадника националних мањина суочава се са сталним и дугорочним изазовима, који не зависе само од једне школске године, већ захтевају континуирану пажњу и системски приступ. Један од кључних изазова јесте очување и јачање образовања на матерњем језику, посебно у срединама где је број ученика мањи и где је важно обезбедити одрживост наставних програма. Поред тога, потребно је стално водити рачуна о квалитету наставе, доступности наставног кадра, наставних средстава и уџбеника, као и о условима у којима се настава одвија, како би ученици који се школују на језицима националних мањина имали једнаке могућности као и њихови вршњаци.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.