(ВИДЕО) ЕВО КАКО СЕ ПРАВИЛНО КИТИ ЈЕЛКА Отац Предраг Поповић открио шта православци не треба да стављају на врх божићног дрвцета
Отац Предраг Поповић често путем друштвених мрежа говори о вери, симболима и заборављеним значењима хришћанских обичаја.
Овога пута на свом Инстаграм профилу поделио је снажно тумачење кићења јелке, обичаја који многи данас доживљавају искључиво као део празничне декорације, а који у православном предању носи дубоку симболику.
Његове речи изазвале су велику пажњу, јер подсећају на смисао вере, жртве и љубави, које савремени живот често гура у други план.
Јелка као симбол Васкрслог Христа
Отац Предраг објашњава да јелка није тек празнично дрво, већ снажан симбол Христа.
"Јелка коју ми китимо, то је Христос. Сво дрвеће опадне лишће, зима дође. Зима је смрт. Сви умремо, он остаје вечан", поручује.
За разлику од листопадног дрвећа, четинари задржавају своје иглице и током зиме, баш као што Христос остаје жив и вечан. У српској традицији, овај симбол се надовезује и на бадњак, јер и његово лишће остаје током хладних дана, носећи исту поруку.
Венац на врху јелке и његово значење
Посебно се осврнуо на украсе које данас стављамо на јелку, наглашавајући да ни они нису без значења.
"Горе не иде звезда, горе иде венац. То је венац који Христос носи око главе, онај венац од трња", објашњава отац Предраг.
Новогодишњи венац, украшен и осветљен, у овом тумачењу постаје подсећање на Христову жртву и страдање, али и на победу живота над смрћу.
Лампиони као ране Христове
Ни светлуцаве лампице, које данас сматрамо искључиво декорацијом, нису изостављене из његовог тумачења.
"Они лампиони, то су ране Христове. Он је крварио нас ради", рекао је.
На тај начин, и светлост на јелци добија дубљи смисао - она симболизује страдање, али и наду, васкрсење и светлост која остаје и у најтамнијим тренуцима.
Централна порука обраћања оца Предрага јесте закон жртве, који он истиче као један од најважнијих хришћанских принципа.
"Када се жртвујемо за друге људе, тиме показујемо да их волимо. Жртва је једнако љубав", наглашава.
Он подсећа да Бог није остао далек и недодирљив, већ је дао свог Сина, попут Аврама који је био спреман да жртвује оно највредније. Управо због те жртве, вера у Бога, како каже, има смисла.
Отац Предраг истиче да вера не би имала тежину када Бог не би разумео људску бол, неправду, завист, љубомору и патњу.
"Да је Бог остао тамо где јесте, ја не бих веровао у њега. Шта он зна како је мени, мојој мајци, мојој деци, у браку?", искрено говори.
Управо зато, Христова жртва представља доказ Божје љубави према људима - љубави која не тражи много заузврат, осим искрене вере.
