ЗНАТЕ ЛИ ШТА ЈЕ ВАЗДУШНА БАТЕРИЈА? Кинези спремају нови енергетски систем – огромне количине струје долазе из ваздуха у течном стању у пустињи Гоби
У пустињи Гоби, у северозападној провинцији Ćinghaj, завршена је изградња највеће супер-хладне ваздушне батерије на планети, система који складишти енергију тако што ваздух претвара у течност.
Постројење се налази у близини града Голмуд и састоји се од великих белих резервоара у којима се ваздух компримује и хлади на чак минус 194 степена Целзијуса. На тој температури ваздух прелази у течно стање, а када се поново ослободи, његов запремински раст је огроман, више од 750 пута, што омогућава производњу електричне енергије.
Овај пројекат, познат као Super Air Power Bank, изградила је компанија China Греен Девелопмент Инвестмент Гроуп у сарадњи са Техничким институтом за физику и хемију Кинеске академије наука. Према подацима које преносе кинески медији, систем је практично спреман за комерцијални рад и већ је проглашен највећим постројењем за складиштење енергије у течном ваздуху на свету.
Како функционише највећа ваздушна батерија на свету?
Капацитет ове батерије је импресиван. Може да испоручи до 600.000 киловат-сати електричне енергије по једном циклусу, и то у континуитету од десет сати. На годишњем нивоу очекује се производња од око 180 милиона киловат-сати, што је довољно за напајање приближно 30.000 домаћинстава.
Идеја је једноставна, али технолошки захтевна. Када има вишка енергије из обновљивих извора, пре свега ветра и сунца, она се користи за покретање компресора који пречишћавају ваздух, хладе га и претварају у течност. Тај течни ваздух се затим складишти у резервоарима. Када потражња за струјом порасте, течност се загрева, поново прелази у гасовито стање и својим ширењем покреће турбине које производе електричну енергију, пише Телеграф.
Како је објаснио Ванг Џунџе, истраживач из Кинеске академије наука, овакви системи су кључни јер соларне и ветроелектране имају проблем нестабилне производње, са великим осцилацијама између вишкова и мањкова енергије, што директно утиче на стабилност електроенергетске мреже.
Постројење у пустињи Гоби повезано је са огромном соларном електраном снаге 250.000 киловата, а ефикасност хладног складиштења прелази 95 одсто. Укупна ефикасност целог циклуса, од складиштења до поновне производње струје, износи више од 55 одсто, што значи да се максимално користи енергија која би иначе била изгубљена.
Кина није једина земља која експериментише са складиштењем енергије у течном ваздуху, али је тренутно далеко најамбициознија. Јужна Кореја је недавно покренула прво велико постројење овог типа, док се у Великој Британији гради сличан систем у Манчестеру, са планираним почетком рада 2027. године. Ипак, по капацитету и обиму, кинески пројекат тренутно нема конкуренцију.