ДРЕМКА МОЖЕ ДА ВАС ОСВЕЖИ, АЛИ И ДА ВАС ДРЖИ БУДНИМ ЦЕЛУ НОЋ Ево како да дремате БЕЗ НЕГАТИВНИХ ПОСЛЕДИЦА

Поподне је, очи вам се саме затварају, а мисли лутају. Kратка дремка делује као идеално решење. Али увече, док безуспешно покушавате да се опустите и заспите у кревету, постаје јасно да тај мали предах можда није био тако безопасан. Поподневна дремка може бити савезник здравља, али и озбиљна препрека када је у питању квалитетан сан.

Дремање се често описује као брз начин за повећање енергије, фокуса и расположења. Међутим, може бити мач са две оштрице. Kада се ради мудро, помаже мозгу и телу да се опораве. Kада се узме превише или у погрешно време, може довести до поспаности, дезоријентације и проблема са заспивањем ноћу.

Зашто се осећамо поспано поподне?

Већина људи доживљава природни пад енергије рано поподне, обично између 13 и 16 часова. Овај осећај умора није нужно повезан са ручком, већ са нашим циркадијалним ритмом, унутрашњим биолошким сатом који регулише смењивање будности и сна. Управо због овог ритма многи људи осећају снажну потребу за одмором у ово доба дана.

Истраживања показују да кратка дремка током овог периода може смањити умор и побољшати когнитивне перформансе, посебно ако не траје дуже од двадесет минута. Ова врста дремке омогућава мозгу да се одмори без уласка у фазе дубоког сна, па се буђење доживљава као освежавајуће.

Проблем настаје када се сан продужи. Након отприлике пола сата, мозак улази у фазу дубоког сна, а буђење из ове фазе често изазива осећај тромости и дезоријентације, познат као инерција сна. Овај осећај може трајати и до сат времена и негативно утиче на концентрацију и доношење одлука. Поред тога, касне поподневне дремке смањују природну потребу тела за сном, што отежава заспање ноћу.

Kада је дремка корисна, а када штетна?

За неке људе, поподневна дремка је неопходна. Радници у сменама, посебно они који раде ноћу, често пате од поремећеног сна, тако да кратка дремка може повећати њихову будност и смањити ризик од грешака. Исто важи и за људе који су хронично лишени сна због посла, родитељских обавеза или других захтева.

Међутим, ослањање на дневни сан уместо на добар ноћни одмор није добро решење на дужи рок. Људима који пате од несанице често се саветује да избегавају дремку јер то додатно слаби њихову способност да заспавају ноћу.

Занимљиво је да одређене групе, попут спортиста или људи у занимањима која захтевају висок ниво концентрације, користе дремку као стратешки алат. Kратка, планирана дремка може побољшати реакције, издржљивост и опоравак, а истраживања су показала да чак двадесет минута сна може значајно повећати будност и ефикасност.

Пазите на тајминг

Да би дремка имала позитиван ефекат, важно је обратити пажњу на трајање, време и услове. Идеално је ограничити дремку на 10 до 20 минута и практиковати је пре 14 часова. Соба треба да буде тиха, мрачна и пријатно хладна, како би се тело лакше опустило.

Упркос свим својим предностима, дремка није универзално решење. Године, начин живота и постојеће навике спавања снажно утичу на то да ли ће нам кратка дремка помоћи или одмоћи. За неке је то једноставан трик за више енергије и фокуса, док је за друге то пут ка поремећеном сну. Kључ је посматрати сопствено тело и препознати границу између корисне навике и лошег избора који нас држи будним ноћу.

Б92