БИОЛОШКЕ МАЈКЕ ОДЛАЗЕ У ПЕНЗИЈУ Научници од генетског материјала из коже направили ЉУДСКУ ЈАЈНУ ЋЕЛИЈУ Отварају се бројне ЕТИЧКЕ дилеме

Ова иновација отвара могућност да бебе буду зачете без биолошке мајке, што би могло променити животе многих парова и појединаца који не могу да имају децу на традиционалан начин.

Амерички истраживачи показали су да је могуће заменити ДНК јајне ћелије генетским материјалом из коже друге особе и претворити је у полну ћелију спремну за оплодњу. Када је тим оплодио јајну ћелију спермом, она је почела да се развија у ембрион, све док експеримент није заустављен након шест дана – тачно у тренутку када би ембрион био пренесен у материцу током ИВФ процедуре.

Нови процес назива се "митомејоза" и почиње истим поступком као клонирање – преносом једра из ћелије коже у донорску јајну ћелију – али затим подстиче јајну ћелију да се одрекне 23 хромозома. Процес такође користи генетски материјал саме особе и могао би представљати решење за људе који не могу да произведу јајне ћелије.

Како функционише?
Прво се узима једноставан узорак ћелије коже. Затим се из те ћелије извади једро, које садржи већину генетског кода. Прави се донаторска јајна ћелија, из које се уклања њен генетски материјал, а затим се у њу убацује једро из ћелије коже.

За жене које не могу да изнесу трудноћу, ово би могло олакшати пут ка родитељству. Такође би могло омогућити родитељство неплодним паровима или паровима истог пола.

Дугорочни план и истраживање
Стручњаци верују да ће бити потребно најмање десет година додатног истраживања.

Прво ће процес морати да прође кроз ригорозна тестирања. Тек након што се покаже да је сигуран и ефикасан, следиће тестирање на људима, након претходног тестирања на животињама.

Етичка и правна питања
Ова техника отвара бројне етичке дилеме. Друштво ће морати да води озбиљне разговоре о моралним импликацијама оваквих техника. Такође ће бити потребан правни оквир за извођење оваквих процедура, као и регулатива пре него што се истраживање примени у клиничкој пракси.

Контекст Истраживања Студија је објављена у часопису Nature Communications. Пројекат је водила Универзитетска здравствена и научна организација Орегона (Oregon Health & Science University), а директор истраживачког тима био је Дарен Миталипов.

Ово истраживање представља наставак њиховог претходног рада у области ћелијске репрограмације, пише Блиц.