КАД СЕ ПРЕДАТОРИ НАСЕЛЕ У ДЕЛУ ПАТАГОНИЈE Мачке једу птице па ваљда зато и пуме пингвине
Пуме у Патагонији поново су се населиле у једном аргентинском националном парку у ком се налази колонија за размножавање пингвина - и готово одмах су почеле да се хране овим птицама.
Сада се, међутим, испоставља да ове иначе самотњачке животиње које једу пингвине показују много већу толеранцију једна према другој него што би се очекивало, наводи ново истраживање објављено у среду (17. децембра) у часопису Proceedings of the Royal Society B.
Налази указују на то да оваква поновна увођења врста у екосистеме могу имати изненађујуће, посредне последице.
„Обнављање дивљих животиња у данашњим, измењеним пејзажима не значи једноставно враћање екосистема у прошлост“, рекао је коаутор студије Мичел Серота, еколог у Duke Farms у Њу Џерзију. „То може створити потпуно нове интеракције које на неочекиване начине преобликују понашање и бројност животињских популација.“
Овчари у Патагонији су током 20. века истерали пуме из тог региона. Након што је 2004. године основан Национални парк Монте Леон, пуме су почеле да се враћају. Међутим, у њиховом одсуству, друге врсте су се прилагодиле смањеном притиску предатора. Тако је, на пример, група магеланских пингвина (Spheniscus magellanicus), који су обично ограничени на острва удаљена од обале, основала копнену колонију за размножавање са око 40.000 парова.
Овчари у Патагонији су током 20. века истерали пуме из тог региона
Убрзо након оснивања парка, истраживачи су почели да у измету пума проналазе остатке пингвина. Пуме су искористиле промењени екосистем.
„Мислили смо да је то понашање ограничено на неколико јединки“, рекао је Серота, који је истраживање спровео док је био докторанд на Универзитету Калифорније у Берклију. „Али када смо стигли тамо… приметили смо велики број детекција пума у близини колоније пингвина.“
У новој студији истраживачи су користили камере да процене колико пума живи у близини колоније пингвина — појаса плаже дугог око 1,9 километара унутар националног парка. Такође су пратили 14 појединачних пума помоћу ГПС огрлица и истраживали места на којима су пингвини убијани током више теренских сезона између 2019. и 2023. године. Девет праћених пума ловило је пингвине, док пет није.
Густо се населиле
Истраживачи су чак утврдили да је густина пума унутар парка била више него двоструко већа од највеће раније забележене концентрације у Аргентини. Уобичајено је да су одрасле пуме самотњаци који успостављају велика станишта како би имали довољно плена за себе и своје младунце.
Разумевање начина на који се велики месождери понашају када се враћају у екосистеме које су обликовале људске активности „кључно је за планирање заштите природе, јер омогућава управљачима да… осмисле стратегије управљања засноване на томе како екосистеми данас заиста функционишу, а не на томе како претпостављамо да би требало да функционишу на основу прошлости“, написао је у мејлу за Live Science Хуан Игнасио Занон Мартинес, популациони еколог из аргентинског Националног савета за научна и техничка истраживања (CONICET), који није учествовао у студији.
Пуме које су се храниле пингвинима показивале су већу сезонску варијабилност у величини својих станишта, показало је истраживање. Те пуме су се задржавале у близини колоније током сезоне размножавања, када су пингвини присутни у парку, али су се кретале готово двоструко даље када су птице током лета мигрирале на отворено море.
Пуме које једу пингвине такође су много чешће ступале у међусобне контакте него пуме које су се ослањале на друге врсте плена. Истраживачи су забележили 254 сусрета између било које две пуме које су обе ловиле пингвине, и само четири сусрета између пума од којих ниједна није ловила пингвине. Већина сусрета догодила се унутар једног километра од колоније пингвина.
Пошто је више пума користило колонију као извор хране, ова разлика сугерише да пуме које једу пингвине боље толеришу присуство других пума него оне које зависе од другог плена - вероватно зато што се мање такмиче око обилног извора хране.