(ФОТО) ПУШКЕ ОДЛОЖЕНЕ, ХРАНА У ЛОВИШТА ИЗНЕСЕНА Када снег и лед окују Војводину, ловци не седе скрштених руку
Када је Управа за шуме Министарства пољопривреде осмог јануарског дана донела препоруку о обустави лова због временских неприлика које никако не погодују племенитој дивљачи, велика већина војвођанских ловаца није „часа часила“.
Минулог викенда масовно је изношена храна и анимална со у ловишта, крчени су прилази хранилиштима, разбијана ледена покорица... То је поготово било изражено у Срему, на падинама Фрушке горе, где су снежни наноси на појединим местима били већи него у равничарским деловима.
Ову ситуацију врло озбиљно су схватили и ловци Ловачког удружења „Срндаћ“ из Ирига.
- Јужне фрушкогорске падине, због конфигурације терена, и даље имају велике наносе, па су се ловци вло брзо организовали да би се дивљачи олакшао овај тежак период. Ирижани су изнели око 150 килограма соли, кукуруз и сено. Ловци из Марадика су изнели 4,5 тона кукуруза и око 80 килограма анималне соли. У Крчедину, ловочувар Бојан Божић и око две трећине тамошњих ловаца изашло је минулог викенда у атар, а изнето је 1.800 килограма хранива и 20 килограма соли – рапортира Милан Грба, директор предузећа „Интерлов“, које обавља стручне и ловочуварске послове за иришку ловачку организацију.
Дивљач у оваквим приликама много лакше подноси хладноћу него недостатак хране. А хране напросто – фали. Снежни покривач, додуше, није превелик, али је окован покорицом, па је дивљачи тешко да дође до ионако оскудних хранљивих материја. Зато су сви који знају да постоји и „ловачко сутра“ обуставили лов, јер никакве потребе није било покретати дивљач којој је енергија у оваквим околностима драгоцена. Храна која се изнесе злата вреди.
- Помоћ дивљачи у овим околностима смо схватили и као моралну обавезу – каже председник ЛУ „Срндаћ“ из Ирига Петар Бојчић. – Изнели смо жито, кукуруз, тритикале, бале детелине, сено, анималну со... Нешто је донето из сопствених залиха, нешто су ловци доносили из својих домаћинстава, јер схватили су каква је ситуација. А прилике на терену су посебна прича. Дивљач, поготово срнећа се групише, а када ловци оставе храну, одмах прилази хранилиштима пре него што се људи удаље, јер је , очигледно, глад јача од страха. У неким деловима ловишта која се наслањају на подручје Националног парка Фрушка гора снежни наноси су, на појединим местима, и до колена. А када се на такав снег ухвати ледена покорица, јасно је на каквим мукама је дивљач – каже Бојчић.
Нажалост, снежне неприлике нису једине које су задесиле дивљач и ловце. Из многих војвођанских ловишта стижу информације да су виђени бројни чопори паса луталица, које су, по ко зна који пут, неодговорни власници оставили у атару.