СРБОБРАНСКИ ЛОВЦИ И РИБОЛОВЦИ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ МИСИЈИ Тихи чувари природе, дивљачи и водених екосистема
Док их јавност најчешће препознаје по лову и риболову, улога ловачких и риболовачких удружења у Србобрану далеко је сложенија.
Иза сваког изласка у ловиште или на обалу стоје бројне активности у очувању природе, биодиверзитета и природне равнотеже. Од редовног праћења бројности дивљачи, преко прихране и уређења станишта, до бриге о рибљем фонду и борбе против деградације животне средине, ови ентузијасти годинама представљају једну од најважнијих карика у очувању природног богатства општине Србобран.
– Сваког пролећа ловци пребројавају дивљачи. Срне, зечеви и фазани евидентирају се у читавом ловишта, а добијени подаци не служе само статистици. На основу полне, старосне и трофејне структуре сваке врсте израђују се годишњи планови газдовања, који прецизно одређују дозвољен обим одстрела – каже за „Дневник” председник Ловачког удружења „Фазан Србобран” Владимир Шарчев.
Истовремено, у природу се сваке године уноси између 1.500 и 2.000 фазанских пилића, као и око 300 одраслих јединки ради обнављања матичног јата. Поред тога, ловци уређују и обогаћују станишта.
– Ремизе и шумарци допуњују се новим садницама, чиме се дивљачи обезбеђује природан заклон од ветра и снежних наноса. Током године у ловиште се изнесе око 80.000 литара воде у појилишта која смо сами изградили, око 10 тона кукуруза и пшенице, као и више стотина килограма минералне соли за развој дивљачи – истиче наш саговорник.
Ловци сарађују и са пољопривредницима.
– Годинама указујемо на опасност паљења жетвених остатака и на употребу такозваних „плашилица“ на пољопривредним машинама, које звучним и светлосним сигналима удаљавају дивљач приликом жетве и обраде земљишта, чиме се спасава велики број младунаца. Ипак, очување природе данас је све теже – каже Шарчев уз напомену да су проблеми и ширење пољопривредних површина, уништавање станишта, неодговорна употреба пестицида, као и све учесталија бесправна сеча шума и крађа дрвета, чиме се нарушавају осетљиви природни екосистеми.
Подводна криза Србобрана
И водени екосистеми суочавају се са изазовима. Недостатак протока и бујање водене вегетације доводе до смањења кисеоника, што угрожава рибљи фонд. Једно од предложених решења је порибљавање амуром, рибом која се храни воденим биљем, доприносећи еколошкој равнотежи.
Риболовци допринос очувању водених екосистема дају пре свега одговорним понашањем. Чишћење обала, враћање недозвољеног улова у воду и поштовање периода забране риболова представљају основне принципе. Истичу да би омогућавање ноћног риболова значајно допринело откривању криволова, јер би управо риболовци могли брже да уоче незаконите активности и о њима обавесте рибочуварске службе.
– Када је реч о спортском риболову, Србобран располаже изузетно атрактивним природним локалитетима. Канал ДТД, са уређеном риболовачком пистом код улаза у насеље из правца Новог Сада, годинама окупља љубитеље пецања. Посебну вредност има и Парк природе „Бељанска бара”, са више водених базена, док је река Криваја, као једина аутохтона природна река у Војводини, једно од најлепших места за љубитеље природе и спортског риболова – објашњава Шарчев.
Један од приоритета о којима се размишља за наредни период јесте постављање јавне расвете дуж риболовачке писте на Каналу ДТД.
– Та инвестиција не би само побољшала услове за спортске риболовце, већ и превенцију криволова и заштиту рибљег фонда, нарочито у јесен и зиму када је овај део канала важно зимовалиште многих риба. Уколико се наставе улагања у очување природе, развој инфраструктуре и подршка локалне самоуправе и институција, Србобран има све предуслове да постане препознатљива дестинација еколошки одговорног ловног туризма и спортског риболова. Највећа вредност тога није само економска добит, већ очувана природе, најдрагоценијег ресурса који остаје у наслеђе будућим генерацијама – каже наш саговорник.