ВАСИЛИЦА СЕ ТРАДИЦИОНАЛНО ЈЕДЕ ЗА СРПСКУ НОВУ ГОДИНУ Спремите је по овом рецепту и нећете погрешити
Ове обичаје би требало испоштовати на Мали Божић.
Вечерас се дочекује Нова година по јулијанском календару. А првог дана Нове године по овом календару Српска православна црква прославља и дан посвећен Светом Василију Великом познат и као Мали Божић. На овај дан, домаћице традиционално спремају василицу, обредни колач Малог Божића.
У њу се симболично ставља зрно пшенице, новчић, који представја материјално богатство, и дрен, симбол здравља.Василица се у неким крајевима назива и масленица, папуљица, груваница, бараница у Ресави повојница, у Лесковачкој Морави попареница, док се у источној Србији и Поморављу зове васуљица. Тако се и прави, на различите начине, од различитих састојака, у зависности од тога у ком крају је било више пшенице, кукуруза, ораха, од тога је и прављена.Могу бити и слане и слатке, али једно им је заједничко: месе се са много љубави и једу топле на Мали Божић! У Србији се колачи названи василице спремају од киселог или лиснатог теста, а и једни и други се преливају медом. Такође, василица је и назив за проју која се у неким крајевима служи на Мали Божић, с тим што се и она украшава на посебан начин.
Слатке василице се шарају тако што се неколико струкова сламе увежу у снопић црвеним концем па се онда врховима боцка тесто и то тако да се рупице формирају облик крста. За проју-василицу, домаћица припреми шупље гранчице зове, веже их у сноп па њиме извади кружиће теста који се касније дају стоци да буде напредна и здрава целе године.
Многе домаћице припремају василицу као и божићну чесницу – према старом рецепту за домаћи хлеб.
Рецепт за василицу од пројиног брашна
Састојци: 3 шољице пројиног брашна, 3 шољице пшеничног брашна, 3 јаја, 2 шољице уља, 1 прашак за пециво, кашичица соли, 3 шољице киселе воде.
Припрема: Умутите јаја, додајте воду и уље, па полако додајте измешаном брашну са прашком за пециво. Пеците у подмазаном плеху на 200 степени.
Остали обичаји за православну Нову годину
Према народном обичају, бадњак се чува до српске Нове године, када се праве крстићи и стављају на воће, односно родно дрво, како би година била родна.
Верује се да се на овај дан не треба свађати, јер ће људе, у противном, целе године терати баксуз, док се у неким крајевима верује да се посебно треба чувати да вас неко не превари.
Такође се верује да ће, ако на сам дан празника пада снег, наредна година бити родна.