ДА ЛИ БИСТЕ ЖИВЕЛИ НА ПЛАНИНИ Ова породица дарује плац од 15.000 квадрата на Дурмитору, прижељкују нове комшије са децом и имају један ВАЖАН УСЛОВ
На пропланцима величанственог Дурмитора ушушкало се село Мала Црна Гора. Некада пуно мештана и живота, данас у њему живи само око 15 сталних становика, а домаћинства су углавном старачка.
Ипак, захваљујући породици Дакић оно ће опет продисати пуним плућима. Милорад је живео у Београду, Подгорици и Будви, али је решио да се врати на дедовину. Има двоје деце због којих је након двадесет година поново отворена школа на Малој Црној Гори, а сада, у жељи да село оживи, одлучио се на још један сјајан потез.
– Поклонио бих 15.000м² земљишта у селу брачном пару са малом децом предшколског узраста који желе да живе на селу. Имање је у бајковитом пределу изнад кањона Сушице. Једини услов је да то буде рачни пар са децом предшколског узраста који жели да живи ради на селу – каже за РИНУ Милорад.
Од тренутка када је овај оглас окачио на Фејсбук страници Дурмиторске горске очи, мреже су се усијале. Многи су поздравили овај сјајан потез дурмиторског домаћина, а већ се јавило и доста заинтересованих потенцијалних Милорадових комшија. Имајући у виду да се цена квадрата на овом подручју креће и око 10 евра, јасно је колико је вредан овај Милорадов несебичан поклон.
– Људи се јављају, чак и један човек који се вратио из Америке и жели са породицом да живи на селу. Видећемо ко ће нам бити комшија. Оно што је најважније јесте да ја ту земљу не дајем на коришћење, већ заиста поклањам, али само људима који ће са својом породицом остати да живе на селу. На то ће морати некако правно да се обавежу, а не да оду након неколико година – каже Милорад.
Каже да ће супруга Ирина и малишани Моника и Максим са радошћу прихватити другаре, јер је за сада седмогодишња девојчица једини ђак старе школе, а ове године продружиће јој се и брат.
– Желели смо да нашој деци пружимо здраво детињство у нетакнутој природи, да им пренесемо праве животне вредности и зато смо се вратили у Малу Црну Гору пре неколико година. Када је дошло време да Моника крене у школу, размишљали смо шта да радимо и писали смо дописе и молбе да се ова школа у селу отвори. Наишли смо на велико разумевање свих, пре свега Министарства просвете, који су учинили све да школа буде отворена. Сада имамо школу, али планирамо да отворимо и продавницу у којој ће се продавати домаћа храна и сувенири. Важно је да у селу има људи, да оно живи – поручује Милорад.
Сви заинтересовани Милорада могу контактирати на вибер број 068/14-24-56. Такође и преко друштвених мрежа, пре свега на Фејсбук профилу Дурмиторске горске очи.