”МЕРОДАВАН ЈЕ ГОДИШЊИ ИСХОД ПРЕМА ПЛАНУ” Мали: Извлачење закључака из једног месеца води погрешним интерпретацијама
БЕОГРАД: Први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да текст уредника економске рубрике листа "Радар" Милана Ћулибрка, објављен у том листу, проблематично изводи закључке из изоловане динамике децембарског извршења буџета и да извлачење закључака из једног месеца води погрешним интерпретацијама.
"Посматрати децембар издвојено и приказивати га кроз реторичке констатације замагљује суштину. Исто тако као што је децембар традиционално месец појачане реализације расхода, јануарски расходи су по правилу слабији у односу на остатак године, па се ни на основу ниског јануарског извршења не би изводили закључци о наводно одличној фискалној политици - као што се ни на основу високог децембарског извршења не може изводити закључак о наводно неодговорној фискалној политици", објавио је Мали на свом Фејсбук профилу.
Он наводи да је сезонски образац извршења буџета такав годинама, да се крајем године убрзава реализација уговорених обавеза, нарочито капиталних расхода и других доспелих плаћања.
"Буџет се оцењује на нивоу целе године и у односу на Закон о буџету који усваја Народна скупштина. Притом, и сам текст наводи да је годишњи дефицит процењен на 2,3 млрд евра, што је боље од планираних 2,67 млрд евра", истакао је министар.
Додао је да је методолошки коректно да се тврдње о необичном децембру тестирају поређењем истих месеци кроз више година.
"Ако се образац понавља, што у пракси буџетског извршења и јесте чест случај, онда то није аларм, већ сезонални профил реализације буџета.
Меродавно је да ли је годишњи резултат у складу са Законом о буџету и фискалним циљем, а ако је остварење боље од плана, то потврђује фискалну дисциплину и одговорно управљање јавним финансијама, уз уобичајену сезоналну динамику реализације на крају године", нагласио је Мали.
Он је објаснио да се извршење спроводи кроз систем планирања ликвидности и квота, при чему корисници могу вршити плаћања до висине квота за дати период, што искључује интерпретацију о неконтролисаном трошењу.
"Дакле, наратив у тексту је заснован на издвајања једног месеца (децембра) и на сензационалистичким тврдњама о милионима евра на сат, што није фискални показатељ и не може бити основа за закључке о одговорности фискалне политике. Буџетско извршење се оцењује према годишњем циљу усвојеном Законом о буџету, а не према изолованим месечним осцилацијама", нагласио је министар.
Објашњава да је сезонска динамика извршења буџета таква годинама уназад да се у последњем кварталу, а посебно у децембру, убрзава реализација уговорених обавеза и плаћања која доспевају до краја фискалне године.
"То укључује и капиталне расходе, трансфере и друге буџетске ставке које се највећим делом реализују крајем године. Зато децембарски интензитет исплата није индикатор изненадног трошења", истакао је Мали.
Како је рекао, кључна чињеница је да се фискална дисциплина мери исходом у односу на годишњи план који је усвојила Народна скупштина.
"У самом тексту се наводи да је процењени годишњи дефицит нижи од планираног, што значи да је буџетски резултат бољи од циља постављеног буџетом. Такав исход је доказ конзервативнијег планирања и опрезног извршења расхода током изузетно турбулентне године (глобална економска и политичка неизвесност). Опрезно трошење током године није доказ неконтролисаног трошења у децембру месецу", рекао је министар.
Он наводи да је важно је раздвојити две ствари које се у медијским интерпретацијама често мешају, као нпр. месечни готовински ток/ликвидност (када се плаћа) и годишњи фискални резултат (колики су укупни приходи и расходи у периоду/години).
"Убрзање плаћања у децембру може привремено погоршати месечни салдо у готовинском смислу, али само по себи не говори ништа о томе да ли је политика била одговорна или не - меродаван је кумулатив од почетка године и годишњи исход према плану", рекао је Мали.
Поред тога, додаје, релевантно је посматрати структуру промене, а не само месечну динамику.
"У јавним финансијама није исто да ли раст расхода потиче из капиталних улагања (једнократно, развојно) или из трајног повећања текућих обавеза. Исто важи и за приходе: месечне осцилације могу бити последица тајминга уплата, сезонске компоненте али и економског циклуса у коме се привреда налази, док се поуздани закључци доносе на основу кумулативних података и структуре наплате", навео је Мали.
На крају, министар истиче да је важно је нагласити да извршење буџета није простор слободног трошења, већ се спроводи кроз трезорски систем, планирање ликвидности и одобрене апропријације, уз периодичне лимите (квоте) за кориснике.
"То значи да се и децембарска динамика дешава унутар унапред дефинисаног институционалног оквира и одобрених буџетских оквира, а не ад хок и ван контроле", рекао је министар.
Уредник економске рубрике листа "Радар" Милан Ћулибрк написао је у свом тексту да се Министарство финансија Синише Малог јавно похвалило да је дефицит буџета до краја новембра 2025. био мањи од 80 милијарди динара, али је, како је рекао, "ђаво однео шалу у децембру, када је тај мањак био два и по пута већи него у претходних 11 месеци, јер су расходи за 191 милијарду премашили приходе".