ЛАНСИРАЊЕ ЗАКАЗАНО ЗА ФЕБРУАР...
ЉУДИ ЋЕ СЕ УСКОРО ВРАТИТИ НА МЕСЕЦ У Београду представљен НАСА програм Артемис НА ОВО СЕ ЧЕКАЛО ВИШЕ ОД ПОЛА ВЕКА
У Астрономској опсерваторији у Београду данас је представљен Артемис програм који НАСА реализује у сарадњи са партнерима, а чији је циљ повратак човека на Месец.
Након више од пола века, НАСА се спрема за мисију "Артемис II", која ће у фебруару послати четири астронаута на пут око Месеца.
Ово ће бити први лет људи ван Земљине орбите од мисије "Аполо" организоване 1972. године.
Министар науке, технолошког развоја и иновација Бела Балинт изјавио је да се Артемис програм односи на мирнодопска испитивања свемира, а да је данашњи дан велики за све обожаваоце ноћног неба.
"НАСА је водећа у тој области, заједно са Русима и Кинезима", рекао је Балинт и изразио наду да ће се и Србија наћи међу потписницима Артемис споразума.
О том споразуму данас су разговарали српски истраживачи и научници НАСА, а саветник министра у Министарству науке, технолошког развоја и иновација Зоран Томић каже да је циљ да се омогући билатерална сарадња Србије и САД-а у области научно-техничке сарадње, а ради заједничког истраживања свемира.
Указао је да је реч о великој шанси за нашу земљу која, како је навео, годинама уназад показује аспирације за проучавање свемира и његових тајни.
Говорећи о заинтересованости домаћих истраживача за Артемис програм, Томић је навео да је на данашњем догађају присутно 30 истраживача из различитих институција.
"Они ће након презентације имати прилику да поставе питања и да разговарају о могућим заједничким активностима са америчким представницима, али и о томе какав допринос наша научна заједница може да да у истраживању Месеца", рекао је Томић за Танјуг.
Према његовим речима, Артемис споразум до сада је потписало 55 земаља.
"Ми ћемо данас чути све недоумице које постоје. Након тога, сигуран сам да ћемо се као држава, одлучити да успоставимо интензивнију сарадњу у том смеру. Геополитичке тензије које постоје се одражавају и на свемир, због тога је битно да се ни у том сегменту не издвајамо. Наше комшије, Хрвати и Црногорци већ су лансирали своје сателите. Ми радимо на нашем домаћем сателиту", истакао је саветник министра науке.
На питање да ли би Артемис споразум омогућио домаћим истраживачима да се усавршавају у НАСА, Томић је рекао да ће споразум бити важна спона између Србије и САД, али да све остало зависи од интересовања и личних амбиција истраживача.
"Са једне стране имамо отворене понуде упућене нашим истраживачима да реализују своја истраживања преко стипендија које могу да добију. Сигуран сам да ће један овакав споразум додатно подстаћи и мотивисати наше истраживаче, али и америчке компаније да размотре Србију као једног стартешког партнера за развој свемирских технологија", истакао је Томић.
Директор Астрономске опсерваторије у Београду Лука Поповић рекао је да су потенцијали Србије у овој области значајни, с обзиром на то да немамо космичку агенцију која послује на нивоу државе.
"Артемис споразум није обавезујући, али унутар тог споразума ми омогућавамо да наши научници уче тако што учествују у софистицираним истраживањима и пројектима, да размене знања и искуства", рекао је Поповић.
Астрономска опсерваторија је најстарији научни институт у Србији који се професионално бави истраживањима у области астрономије. Основана је 7. априла 1887. године.
Реч је о једном од најстаријих активних научних установа не само код нас, већ и на простору Југоисточне Европе, а она је и највећа астрономска институција на Западном Балкану.
Истраживања у Опсерваторији покривају све области астрономије и астрофизике, од истраживања блиског космоса (Сунчевог система, Сунца и тела у Сунчевом систему), до галаксија, квазара и космологије.
Брдо на коме се Опсерваторија налази, као и општина, касније су названи Звездара, према српској речи за опсерваторију - звездарница.
Артемис програм, који НАСА реализује у сарадњи са партнерима, послаће на путовање око Месеца групу од четири астронаута - Рида Вајзмана, Виктора Гловера и Кристину Кох из Насе, као и Џеремаја Хансена из Канадске свемирске агенције.
Посада неће слетети на Месец, већ ће тестирати летелицу Орион и кључне системе за будуће мисије.
На броду са четири члана посаде биће мноштво алата који се могу користити за процену њихове когниције, сна, стреса, имуних одговора и кардиоваскуларног здравља.