Генетско благо Србије чува се на -196 степени Целзијуса ПОВЕЋАНА БРИГА ЗА АУТОХТОНЕ СОРТЕ ШЉИВА, АЛИ И ДРУГИХ ВОЋНИХ ВРСТА

Ова метода је при томе комплементарна конвенционалним методама чувања, јер значајно снижава трошкове и ризике присутне код одржавање биљних колекција у пољским условима. Програм примене ове стратегије за дуготрајно очување биљних генетичких ресурса инициран је пре више од једне деценије и у Институту за воћарство у Чачку, у оквиру Одељења за физиологију воћака. Истраживања у овој кући фокусирана су при томе на оптимизацију протокола за различите ин витро технике криопрезервације, које се базирају на директном потапању биљног материјала у течни азот и њихову примену у чувању генетичких ресурса континенталних воћних врста. 

Развили смо протокол, којим смо вирус шарке шљиве потпуно елиминисали из сорте ’црвена ранка’, наводи директор Института за воћарство у Чачку др Дарко Јевремовић

– Развили смо, између осталог, протоколе за криопрезервацију девет аутохтоних генотипова шљиве, који су најзначанији за нашу земљу – каже за „Дневник“ директор Института за воћарство др Дарко Јевремовић. -  Коришћењем ових протокола успешно су криопрезервирани врхови изданака белошљивe, црношљивe, церовач-кog пискавцa, драгачевкe, моравкe, ситницe и трновачe, a пре свега црвене ранке и пожегаче, као два генотипа по коме смо препознатљиви. Уз то, развили смо и методу криопрезервације, односно протокол, којим смо вирус шарке шљиве потпуно елиминисали из сорте црвена ранка. 

Досадашњи резултати постигнути у овим истраживањима на Институту за воћарство представљају значајан допринос успостављању оптимизоване технологије дуготрајног чувања биљног материјала применом различитих техника криопрезервације.  А добијена је, истиче др Јевремовић, и добра основа за даљу оптимизацију протокола за криопрезервацију, које ће бити могуће директно применити у будућем програму успостављања ин витро банке гена воћних биљних врста које се гаје у Србији. Другим речима, наше аутохтоне сорте сада се могу на најјсавременији начин на свету чувати у течном азоту, и то практично неограничено дуги период.

– Паралелно са развојем протокола, ми смо радили и на чисто практичној примени свих резултата истраживања. Наиме, тиме што смо успели да аутохтоне сорте шљиве очистимо од вируса, добили смо изворни садни материјал који је од непроцењивог значаја, јер ћемо убудуће њега чувати. Ове сорте смо такође ставили и на сортну листу код Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, односно увели смо их у систем сертификације за производњу безвирусног садног материјала. У том смислу, у неком наредном периоду оне ће моћи да се нађу и у слободној продаји, односно биће доступне свим заинтересованим пољопривредним прозвођачима. 

Последњих година иницирана су истраживања примене нових „V cryo-plate“ и „D cryo-plate“ метода криопрезервације, којима су успешно криопрезервирани врхови изданака не само аутохтоних шљива него и појединих сорти боровница, јагода, а у фокусу су и трешње

По речима др Јевремовића, постоји велико интересовање домаћих произвођача за аутохтоним сортама шљиве. Заправо, интересовање у континуитету расте последњих 15 година, а нарочито је изражено за сорту црвена ранка.

– Разлог за то јесте велики број дестилерије које су формиране у Србији - појашњава др Јевремовић. – Производња врхунске ракије шљивовице је, наиме, значајно порасла, а најквалитетније ракије, које листом добијају највише оцене на такмичењима, јесу управо оне које су презведене од наших аутохтоних сорти. Предност ових аутохтоних сорти јесте њихова адаптибилност на измењене климатске и пре свега земљишне услове у нашим крајевима, не само у Србији, већ и у региону Балкана, са честим одсуством влаге и са јако високим температурама. Уз то, ове сорте носе и гене отпорности према неким болестима, као и према штеточинама, те не захтевају толико високу примену агротехничких мера, као што је то случај са уобичајеним комерцијално гајеним сортама.

Мирослав Стајић