ОСТАЛИ НЕ МОГУ НИ ДА СЕ ПОРЕДЕ Европска унија убедљиво највећи донатор у Србији у последњих 20 година ОГЛАСИО СЕ НАЛЕД, СВИ ДРУГИ ЗАЈЕДНО ДАЛИ ТРИ ПУТА МАЊЕ

За разлику од Европске уније, која стабилно остаје развојни партнер и чак повећава доступност бесповратним финансијским средствима, највећи број билатералних и мултилатералних партнера током тих 20 година смањивао је обим своје финансијске подршке или их чак их у потпуности прекидао, као на пример Аустрија или САД, истичу из НАЛЕД-а.

Додају да је ово очекивани тренд који ће се наставити како Србија напредује на европском путу - расположивост европских фондова се повећава док други партнери своју развојну помоћ смањују и усмеравају ка мање развијеним земљама.

Прошле године, иза Европске уније, као значајнији партнери следиле су Немачка, Швајцарска и Шведска, које годишње издвајају десетине милиона евра, док Норвешка и остали билатерални донатори и међународне организације, попут агенција Уједињених нација, ОЕБС-а и Савета Европе, учествују са знатно мањим износима бесповратних средстава, али представљају значајну подршку реформама, европским интеграцијама и друштвено-економском развоју.

Директорка Одељења за добру управу и пројекте у НАЛЕД-у Ана Илић истакла је да, за разлику од других донатора који се фокусирају на ограничен број области у складу са сопственим развојним стратегијама, ЕУ једина подржава практично све сегменте друштвеног живота у Србији.

Највише средстава улаже се у инфраструктуру, то јест енергетику, саобраћај и заштиту животне средине, али и у социо-економски развој, иновације, дигитализацију и здравство, а посебно место заузима област владавине права, која обухвата реформу правосуђа, људска права, слободу медија и јачање институција, што се све поклапа са националним приоритетима, препорукама НАЛЕД-а, али и потребама грађана и привреде.

Као веома битан сегмент улагања наводи се јачање регионалне сарадње, коју је ЕУ директно подржала и кроз План раста за Западни Балкан, вредан шест милијарди евра, али и кроз пројекте прекограничне сарадње, усмерене на побољшање квалитета живота локалног становништва и смањивање територијалних економских и социјалних разлика.

"НАЛЕД је активни учесник неколико таквих ЕУ пројеката. У Суботици и још три пограничне општине у Хрватској, радимо на успостављању соларних електрана на 30 јавних објеката, инсталацији паметне јавне расвете и постављању 13 паметних аутобуских стајалишта, док је са друге стране, на југу Србије у Новом Пазару, Тутину и општинама из Црне Горе, недавно завршен пројекат развоја примарне селекције и сакупљања отпада на локалу. Тим поводом, ЕУ је донирала и 1.500 канти за правилно разврставање отпада у домаћинствима и један камион за сакупљање ЈКП-у у Новом Пазару", рекла је Ана Илић.

Имајући у виду значај очувања животне средине и усклађивања са правним тековинама ЕУ у Поглављу 27, НАЛЕД пружа техничку помоћ ресорном министарству у успостављању регионалног система управљања отпадом за Град Нови Сад и седам околних општина, док истовремено кроз projekat Growth4Blue и сарадњу са партнерима из Грчке, Италије, Словеније, Црне Горе и Северне Македоније подржава развој плаве економије кроз усклађивање потреба тржишта и доступних кадрова у областима рибарства, бродоградње, речног и језерског туризма.

"У 2026. треба да наставимо са повезивањем наше привреде са европском кроз развој одрживог и одговорног пословања, декарбонизацију, одрживу трговину и развој иновација. Важно је да наша привреда што брже напредује у примени европских стандарда у пословању и да максимално искористи фондове који су јој доступни из различитих европских програма", истакла је она.

Додала је да је то простор у коме можемо да направимо значајан искорак већ ове године, а  да ће НАЛЕД као контакт тачка Европског института за иновације и технологију (ЕИТ) посебну подршку пружити стартаповима, истраживачима, компанијама и свима онима који желе да иновирају и своја иновативна решења и производе понуде европском тржишту.