(ВИДЕО) ОТКРИВЕНА НАЈСТАРИЈА ПЕЋИНСКА УМЕТНОСТ НА СВЕТУ Отисак руке стар скоро 68.000 година МЕЊА ИСТОРИЈУ ЧОВЕЧАНСТВА
Отисак руке пронађен на индонежанском острву Муна, у близини Сулавесија, представља најстарију до сада познату пећинску слику на свету, објавили су научници.
Слика је стара најмање 67.800 година, што је чини око 1.100 година старијом од досадашњег рекорда – отиска руке пронађеног у Шпанији, наводи BBC News.
Отисак приказује црвени негативни обрис шаке, али са необичним детаљем: након првобитног настанка, прсти су намерно преобликовани, издужени и сужени тако да подсећају на канџу, што указује на рани развој симболичког и апстрактног мишљења.
Нови поглед на порекло људске креативности
Ово откриће додатно подржава тезу да је Homo sapiens стигао до подручја некадашњег копна Сахул (данашња Аустралија и Нова Гвинеја) најмање 15.000 година раније него што су неки научници тврдили.
Током последње деценије, бројна археолошка открића на Сулавесију довела су у питање дугогодишњу идеју да су се уметност и апстрактно мишљење нагло развили у Европи током леденог доба, одакле су се потом проширили светом.
Пећинска уметност се сматра кључним показатељем тренутка када су људи почели да размишљају симболички, користећи машту која представља основу језика, религије и науке. Ране слике и резбарије показују да људи нису само реаговали на свет, већ су га и представљали, тумачили и преносили приче.
Крај европоцентричне теорије
Професор Адам Брам са Универзитета Грифит у Аустралији, један од водећих истраживача, изјавио је за BBC да ово откриће, објављено у часопису Nature, снажно подржава став да се „буђење човечанства“ није догодило искључиво у Европи.
„Када сам студирао деведесетих година, учили су нас да се креативна експлозија код људи догодила у малом делу Европе. Данас видимо јасне доказе модерног људског понашања и наративне уметности у Индонезији, што тај европоцентрични аргумент чини тешко одрживим“, рекао је Брам.
Пећина Лианг Метандуно – најстарија уметничка галерија
Отисак је откривен у кречњачкој пећини Лианг Метандуно на острву Муна. Направљен је техником прскања пигмента: древни уметник је прислонио руку уз зид пећине, а затим распршио пигмент око ње, остављајући негативни обрис.
Један део отиска био је прекривен танким минералним наслагама, које су омогућиле поуздано датирање на минимално 67.800 година, што га чини најстаријом сигурно датованом пећинском уметношћу на свету.
Истраживачи наглашавају да је накнадна измена облика прстију јасан доказ свесне креативне интервенције, нечега што је, како истичу, „врло специфично за нашу врсту“.
Уметност није била локални изузетак
До овог открића, сва значајна пећинска уметност на Сулавесију потицала је из региона Марос Пангкеп на југозападу острва. Чињеница да је најстарији отисак пронађен на другој страни архипелага, на посебном острву, указује да пећинско сликарство није било локални експеримент, већ распрострањена и дубоко укорењена културна пракса.
Теренска истраживања открила су стотине нових налазишта пећинске уметности, а неке пећине коришћене су више пута током десетина хиљада година. У пећини Лианг Метандуно постоје и млађе слике, старе око 20.000 година, што показује да је ово место било уметничко средиште најмање 35.000 година.
Последице за разумевање људских миграција
Пошто се Сулавеси налази на северној морској рути између копнене Азије и древног Сахула, ови налази имају директне последице за разумевање доласка предака аустралијских Абориџина.
Дуго је преовлађивало мишљење да је Homo sapiens стигао у Аустралију пре око 50.000 година. Међутим, докази о људском присуству и развијеној симболичкој уметности на Сулавесију пре готово 68.000 година чине вероватнијим да су људи стигли у северну Аустралију већ пре 65.000 година.
