КОЛИКО ЈЕ РЕАЛНА ЗЛАТНА КУПОЛА О КОЈОЈ ЈЕ ТРАМП ГОВОРИО Заштитила би небо САД од било које претње, али шта је истина?

Амерички председник Доналд Трамп већ неко време прети како жели да заузме Гренланд, због чега је одређеним европским земљама желео да уведе и нове царине.

У међувремену, на Светском економском форуму у Давосу је одустао од царина, а са генералним секретаром НАТО-а се "оквирно договорио" око Гренланда и ракетног одбрамбеног система "Златна купола".

Предлог подразумева мрежу од вероватно неколико стотина сателита и копнених система за откривање, праћење и пресретање долазећих пројектила.

Та идеја и даље постоји само у теорији, али како је Трамп напоменуо да им је Гренланд неопходан због безбедности, постоје планови да се створи одбрамбени штит који би покривао читаве Сједињене Америчке Државе.

Председник каже да је "од кључног значаја" да Гренланд има Златну куполу и да је важно да САД контролишу ову аутономну данску територију како би је изградиле.

Шта је Златна купола?
Није тајна да је Гренланд врло богат критичним минералима и другим ресурсима до којих се, услед топљења леда, данас може лакше доћи.

Детаља нема много, али се претпоставља да је Златна купола барем делимично инспирисана израелском Гвозденом куполом, која од 2011. године пружа копнену заштиту од ракета и пројектила.

Замишљено је да Златна купола има и копнене и свемирске способности које могу да идентификују и пресретну ракете у четири главне фазе потенцијалног напада.

Малколм Дејвис, виши аналитичар за одбрамбене способности у Аустралијском институту за стратешку политику (АСПИ), рекао је да је Златна купола осмишљена да пружи "најнепропуснију" ракетну одбрану, колико је то могуће.

"Против балистичких ракета са нуклеарним бојевим главама и хиперсоничног оружја које би могли да лансирају амерички противници, дакле Русија, Кина, Северна Кореја", рекао је за АБЦ.

Додао је да је "практично немогуће" имати потпуно непропусну одбрану, али да би систем могао да смањи вероватноћу да нуклеарне бојеве главе стигну до САД.

Трамп је рекао да је за програм издвојио 175 милијарди америчких долара и да жели да систем буде оперативан до краја његовог актуелног мандата.

Међутим, неки стручњаци сматрају да су и цена и рок нереални.

Тод Харисон из Америчког института за предузетништво процењује да би пројекат могао да кошта око билион долара током 20 година, а чак до 3,6 билиона долара за потпуно функционалан ракетни штит.

У извештају Центра за контролу наоружања, објављеном у јуну прошле године, наводи се да програм постоји само као концепт.

Ипак, амерички Конгрес је већ почео да издваја средства за истраживања, студије и строго поверљиве развојне програме.

Да ли је Златна купола потребна на Гренланду?
Уколико би непријатељ испалио интерконтиненталну балистичку ракету ка САД, неизбежно би прешла преко Северног пола и Гренланда.

"Не ради се о заштити Гренланда. Ради се о обарању ракета пре него што стигну до континенталног дела САД", рекао је Дејвис.

🇺🇸🇮🇱 DEVELOPING: Trump says the Iron Dome was built with U.S. technology and funding, claiming the U.S. deserves credit for the system’s development, not Israel alone. 

“I told Benjamin Netanyahu to stop taking credit. That’s our tech. We built it for Israel.” pic.twitter.com/Kte4MRRCoz

— Aviation Diary (@aviationdiary_) January 21, 2026

САД већ управљају радарским системом у свемирској бази Питуфик на Гренланду, који војсци пружа додатна упозорења на долазеће претње.

Постоји и мрежа ракетних радара на северу Канаде и широм Аљаске, којом управља Северноамеричка ваздушно-космичка одбрамбена команда (НОРАД), заједничка команда Канаде и САД.

Штефан Фрилинг, из Центра за стратешке и одбрамбене студије Аустралијског националног универзитета, рекао је да се Гренланд налази северно од система НОРАД-а, па постоји аргумент за постављање додатних радара на острву.

Дејвис је додао да би положај Гренланда такође могао да има смисла за коришћење свемирских компоненти Златне куполе које би служиле за обарање ракета током полетања и средње фазе лета.

"Проблем је, наравно, у томе што у пракси никада нећете оборити сваку ракету. Зато би логична реакција Руса и Кинеза, ако Американци наставе са Златном куполом, била да једноставно драстично повећају број својих ракета и бојевих глава", поручио је Дејвис. 

Зашто је потребно преузети Гренланд због јачања одбране?
Постојећи одбрамбени споразуми између САД, Гренланда и Данске дају Вашингтону знатан маневарски простор за проширење војног присуства на тој територији.

"Заиста не постоји ништа што би спречило Трампа, ако би САД желеле да прошире радарске системе у том подручју", рекао је професор Фрилинг.

Трамп је на мрежама навео да се договорио са генералним секретаром НАТО-а о "оквиру будућег споразума" о арктичкој безбедности, укључујући и Златну куполу.

Агенција АП је пренела да су чланице НАТО-а, у оквиру компромиса са Трампом, разматрале да Данска и савез раде са САД на изградњи додатних америчких војних база на Гренланду.

База Питуфик је тренутно једина америчка база на Гренланду.

Професор Фрилинг је скептичан да би на Гренланду могао да се изгради овако комплексан систем.

"Златна купола је више политички слоган него програм", рекао је.

Које врсте оружја би могле да се користе за Златну куполу?

Златна купола би могла да укључи "неке или све" постојеће америчке системе противракетне одбране за откривање, пресретање и командовање, наводи се у извештају америчког Конгреса из септембра.

У извештају се наводи више технологија које САД већ имају, а које би могле да буду интегрисане у Златну куполу, попут система дугог домета, свемирских или система раног упозорења заснованих на радарима.

Златна купола би могла да обухвати системе попут "Терминал Хигх Алтитуде Аериал Дефенце" (ТХААД) и "патриота", који може да пресреће крстареће ракете, хиперсонично оружје и велике беспилотне летелице.

У извештају се такође констатује да Трампова администрација "није јавно предочила свеобухватан приказ система, планова набавке, временских оквира и оперативних концепата" који се тичу Златне куполе.

На почетној конференцији за новинаре о Златној куполи, сенатори су као потенцијалне извођаче навели компаније "L3Harris Technologies", "Lockheed Martin" и RTX (раније "Raytheon").

Из "Lockheed Martin-а" су саопштили да су изградили прототип "командовања и управљања", односно Ц2, за Златну куполу, који ће повезивати сензоре и платформе у свим доменима, од морског дна до свемира. Компанија је навела да је њен прототип важан јер "обавља кључни задатак интеграције података са различитих сензора и координације директних акција", попут лансирања пресретачких ракета.

У јануару је компанија саопштила да је „спремна да подржи“ пројекат Златне куполе својим противракетним системом PAC-3 MSE, борбеним авионима Ф-35, сателитима и поморским пловилима.

Да ли постоје и други слични одбрамбени системи?

Сједињене Америчке Државе би у Златну куполу могле да укључе и заједничко оружје развијено са Израелом за њихов вишеслојни одбрамбени систем.

Најпознатији као Гвоздена купола, израелски систем је способан да детектује претњу и да се активира само ако је пројектил усмерен ка насељеном подручју или осетљивој војној или цивилној инфраструктури.

Израел користи комбинацију система Стрела (Arrow), Давидова праћка и Гвоздена купола како би се заштитио од ракета дугог, средњег и кратког домета.

Оружани систем Стрела представља породицу пресретачких ракета које "надгледају, откривају, прате и уништавају" долазеће нападе далеко од њиховог циља, уз потпуно аутоматизован систем управљања. Систем је развијен у сарадњи ИАИ и америчке компаније "Боинг".

Давидова праћка, систем средњег домета који су развили израелски "Rafael Advanced Defence Systems" и амерички РТX, пружа "погодак-у-циљ" и пружа одбрану од балистичких ракета, непријатељских авиона и дронова. Гвоздена купола потом функционише искључиво за одвраћање претњи кратког домета.

Израелски званичници наводе да систем није 100 одсто ефикасан, али му ипак приписују кључну улогу у одбрани земље.

Европа такође ради на сопственој верзији. Године 2022. двадесет једна европска земља покренула је европску иницијативу "Sky Shield", када су се договориле да заједнички набављају и одржавају одбрамбене системе, као и да једна другој пружају подршку.

Свако оружје набављено за "Sky Shield" биће укључено у постојећу мисију НАТО-а.

Неке земље, попут Немачке, потписале су уговоре са Израелом или САД о набавци ракетног система Стрела у оквиру иницијативе "Sky Shield".

EUpravo zato/abc.net.au/Euronews