ТЕМА „ДНЕВНИКА”
ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА КАО ЧАРОБЊАК ИЗ ОЗА ChatGPT најбоља другарица, саветница и психолог
Наравно да знам, питао сам ChatGPT! Колико сте пута у последње време чули ову реченицу? Превише, рекао би неко, а ево и зашто.
Како алгоритми шире своју способност да организују друштво, политику, институције и понашање, социолози и психолози су постали забринути због начина на који непредвиђени резултати и манипулација подацима могу утицати на нас. Будући да се алгоритми често сматрају неутралним и непристрасним, могу нетачно представљати већи ауторитет од људског (делимично због психолошког феномена пристрасности аутоматизације), а у неким случајевима, ослањање на алгоритме може нас опрати од савести и одговорности („Чет ми је тако рекао“, и то смо много пута чули).
У тинејџерској трци за популарношћу страдају они који заиста имају проблеме
Млади се све више окрећу АИ и траже психолошку помоћ и друга за разговор. Али, траже стручну помоћ, што је проблем и за АИ креаторе, ИТ стручњаке, и психологе и психијатре. Додатни проблем је у томе што се показало да АИ има такве алгоритме који се у старту слажу с „промптом“, односно, питањима и тврдњама које поставља корисник, и тако добијате пристрасне одговоре сумњиве вредности. Шта кажу дечији психолози на то што се млади окрећу групи сервера и програму, уместо живом бићу?
- Проблем је у томе што је алгоритам такав да ти потврђује хипотезе од којих си кренуо - Марина Орос, дечији психолог. - Осим тога, млади данас баратају неким терминима којима старије генерације нису, а тичу се менталног здравља. То је посебно специфично за тинејџере. Они, рецимо, имају изразе за описе менталних и емоционалних стања, и знају их на енглеском језику: не знају да су анксиозни, већ кажу „anxious“, и то посебно користе сленг, који вероватно покупе са друштвених мрежа, али им је и АИ постала извор тих података. Баратају и изразима за разне психопатолошке феномене, које покушавају да схвате и разумеју, али на погрешан начин, каже Орос, објашњавајући како себе „дијагностикују“.
- Питају ChatGPT: „Да ли имам дереализацију?“, онда им он дефинише шта то значи, а онда они део препознају код себе и дођу код психолога уз тврдњу „Ја имам симптоме дереализације“ – каже наша саговорница. - Често ми тинејџери долазе с тврдњом да имају социјалну фобију или деперсонализацију, дереализацију - нешто што је у склопу психотичних феномена и врло ретко се може наћи у популацији, а нарочито је ретко код тог узраста. Онда се ухвате тога уз „рекао ми је ChatGPT да имам ову дијагнозу“, обично уз скраћенице: ADHD, рецимо, или OCD, не знајући да то значи „опсесивно-компулсивни поремећај“, нити шта он представља. Посебно су „популарне“ трауме, и сви мисле да су прошли кроз разне трауме, не знајући да постоји битна разлика између стрес-искуства и трауме. Та пристрасност језичких модела на којима је базиран ChatGPT и остале вештачке интелигенције, практично потврђује нешто што није присутно у реалности.
Како истиче, психолозима остаје да размишљају шта је заједничко с адолесцентима који убеђују стручњаке у то да имају психичких проблема које су сами себи дијагностиковали, а вештачка интелигенција им је на то климнула главом. Ти термини, везани за ментално здравље, у последње време постали су популарни, и сада је врло битно себе прогласити за „неуродивергентну особу“, још ако имаш ADHD, савршено. У тој трци за популарношћу страдају они који заиста имају проблеме јер се осећају као преваранти, пошто је њихова ментална ситуација постала уобичајено стање које се зато не мора третирати.
Важно је знати да је вештачка интелигенција једна алатка. Када је разумемо као алатку, она нам може бити корисна
Побогу, није кул да имаш ментални поремећај, то нико од нас не жели – истиче Марина Орос. - Једноставно, у склопу тог тинејџерског и адолесцентског истраживања идентитета овај део истраживања менталних поремећаја појавио се као прича код одређеног дела тинејџерске и адолесцентске популације. То збуњује и родитеље, који нам се обраћају пошто је њихово дете изјавило да је „неуродивергентно“ и да жели да разговара са психологом, јер га родитељи, наравно, не разумеју. И онда нам дође и крене да нам на енглеском рецитује класификације менталних поремећаја. Питање је колико је то уопште у стању да разуме, а колико је задивљено фразама које тако „покупи“. У том смислу је опасно да АИ буде та која их храни информацијама, зато што је пристрасна.
Извештаји и искуство нам кажу да рупу у дитигалној усамљености, од које болује цивилизација, људи попуњавају разговором с вештачком интелигенцијом, која је направљена тако да потврђује све што јој напишемо и виче „браво“ на сваки наш напор да било шта урадимо уз њену помоћ. Не чуди зато што је многима постала једини пријатељ, а некима и – лекар. Како да објаснимо деци да не треба да поклањају потпуно поверење машини коју је неко осмислио с неком намером, и о чијој нарави не знамо ништа?
Важно је знати да је вештачка интелигенција једна алатка. Када је разумемо као алатку, она нам може бити корисна. Није поента да ли је пријатељ или непријатељ, већ да је то алатка коју можемо да употебљавамо или злоупотребљавамо. Сјајан је пример адолесценткиње која је добила домаћи задатак да направи листу својих квалитета, својих позитивних особина. Донела је листу и рекла „ја сам питала ChatGPT да ми наведе добре особине, па сам покушала да се препознам у неким од њих“. То је паметна употреба АИ – искористити је као извор података, а онда одабрати оно што је битно, потребно, важно – каже Орос.
Прави чет са психологом преко „Причајмо од куће”
Ова новотарија већ нам је поприлично ушла у живот и јако је важно да јој не дајемо превише на важности, да не заборавимо да је то уствари гомила сервера с програмом који је пројектован да се стално допуњава. И то је још увек то: нема свест, нема самосвест, нема етику ни емпатију. Ни разумевање. А то имају људи поред нас, и стручњаци: психолози и психијатри.
Одрасли имају формиран идентитет, имамо јасна правила понашања, и правила самозаштите на улици у кући, па имамо неке стратегије како се штитимо у онлајн свету, али је АИ нови ниво тога, то је нешто што превазилази претходно искуство друштвених мрежа, зато што је овде саговорник непостојећи. Разговарамо с језичким моделом, а не с особом, али сви га ми третирамо као некакву особу. Зато људи често приписују пол ChatGPT-ју. За неке је то „она“, за неке „он“, а само двоје ми је рекло – „оно“, односно, машина – каже Марина Орос. - Ако имате дете које жели помоћ живих људи, и жели да четом добије одговоре на питања која га муче, може да пошаљу упит на сајт саветовалишта https://www.pricajmokodkuce.com. Стварна помоћ и жива реч стиже, и то бесплатно.
Вештачка интелигенција не може се користити као једини извор података, нарочито не као подршка. Он може да нам буде добар почетак за неке идеје или смерове, али не може бити коначно решење. Посебан проблем је такозвана пристрасност, када на основу наших претходних упита створи простор у којем гради одговоре, па они уствари буду увек у истом правцу. Понекад све звучи као кад вам врачара гледа у шољу: има да вас воли момак у белом мантилу, црн, висок, мама му удовица, само што се нисте упознали.
- Оно што нам је свима потребно јесте едукација како се постављају питања, како се пишу такозвани промптови. Кад купиш веш машину, добијеш упутство за употребу. Овде тога нема. Упозорења стручњака кажу да таква виртуелна интеракција може довести до тога да деца мање траже стварну помоћ, да се осете још изолованије, и да важни сигнали кризе буду пропуштени, каже Марина Орос и додаје да су тинејџери под највећим ризиком од тога да вештачку интелигенцију не употребљавају као алатку.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.