СРПСКА И ТУРСКА КАФА НИСУ ИСТЕ "Савремени кувар" из 1967. године ОТКРИВА ОВЕ ГЛАВНЕ РАЗЛИКЕ

Kафа има дугу и богату историју, а њено откриће везује се за легенду о једном чобанчету које је приметило да његове козе постају живахне након што поједу биљку познату као „кахоуа“. Одатле је, према предању, кренула прича о овом чудесном напитку који је у Европу стигао средином 17. века.

У „Савременом кувару“, импресивној књизи од преко 1000 страна која садржи више од 3200 рецепата и кулинарских савета, кафа заузима посебно место. Стари рецепти подсећају да је квалитет кафе увек почињао од млења зрна непосредно пре кувања, а потом и пажљивог кључања воде како би напитак био савршен.

„Да би кувана кафа била укусна, потребно је прво да зрна кафе буду лепо испржена, али не препржена. Друго, да се кафа добро самеље непосредно пре кувања. И треће, да вода добро проври, а затим кад се кафа скува, да направи још један кључ. Kафа се служи чим се скува, никад подгрејана. Талог од кафе не сме се поново употребити“, пише у кувару из 1967, наводи Б92.

Српска црна кафа

Српска кафа се припрема пажљиво, са циљем да задржи пуну арому и богат укус. Према рецепту из „Савременог кувара“:

• У џезву ставити воду и шећер, па пустити да проври.
• За једну шољицу кафе потребно је шољица и по воде, коцка шећера и кашичица млевене кафе.
• Kада вода проври, мало се сипа у шољицу или друго лонче, кафа се закувава, а потом се џезва враћа на ватру да направи „кључ“ – тј. да се кафа само подигне.
• Одливена вода се враћа у џезву, кафа се оставља минут-два да „стане“, а потом се разлива у шољице и одмах служи.

Турска кафа

Турска кафа, иако слична, разликује се по припреми и сервирању:

• Kафа се ставља у суву, загрејану џезву.
• Прелива се кључалом водом, али напитак не треба да ври.
• Однос воде, кафе и шећера исти је као код српске кафе, али шећер се служи одвојено.
• Готова кафа се сервира у малим џезвама, по једна за сваког госта.

Курир