Овај обичај би требало испоштовати! НА ТРПЕЗИ ЗА СВЕТОГ САВУ МОРАТЕ ИМАТИ ПЕРЕЦЕ! А да ли знате симболику зашто?
Свети Сава је светитељ о ком постоје многе приче, анегдоте, веровања и легенде. Једна од њих је да се уротио са самим ђаволом како бисмо данас имали свеж хлеб на столу.
27. јануара прославља се Свети Сава, народски речено Савиндан, најчешће као школска слава.
Но, иако је урадио много тога на просвећивању и лечењу становништва овај светитељ задужио је Србе на још много начина, од којих су неки прерасли у праву легенду. Па је тако настао и обичај да за овог свеца једемо переце.
Свети Сава је за народ био божанство које путује по српским земљама, доноси ред и благостање, учи народ како се копа, оре, како се кресањем добија ватра, учи жене како се кува, меси, тка, плете, прави сир, учи коваче ковању гвожђа, сељаке гајењу лозе и прављењу вина. Оно на чему посебно морамо да му будемо захвални јесте то што нам је омогућио да што лакше мељемо жито.
Према једној легенди, Свети Сава је ступио у пакт са ђаволом како би се изборио да на сваком домаћинском српском столу буде хлеб као обавезан део оброка.
Осим тога, у српској традицији је усвојено да се за Светосавску трпезу припремају переце. Ево зашто је то тако:
У средњем веку су переце најтешње повезане с хришћанском симболиком – од руку склопљених у молитви до три празна поља које формира тесто обликовано у лабав чвор, а које представљају Свето тројство. Само име на немачком, „претзл“, изведено је из латинског „bracellus“, за наруквицу, или „bracchiola“, за мале руке, ручице".
Ова врста пецива доминира немачком пекарском традицијом, а према предању, Срби у Банату усвојили су је кад су се на то подручје, којим је све до 1944. доминирало немачко становништво, доселили након пада српске средњовековне државе.
"Предање каже да им је било забрањено да јавно славе крсну славу, па су посредовањем переца, које су наводно одмениле славски колач, иако о том процесу нема никаквих сачуваних историјских доказа, нашли начин да ту традицију сачувају", испричала је Тамара Огњевић историчарка уметности.
Постоји веровање и докази да переце потичу из немачке куњиње, али су усвојене као део наше традиције.
"Чини се, ипак, много вероватнијим да им се допала пракса немачког становништва да перецама дарују најмлађе за Ускрс, па су је „позајмили“ и повезали са сопственим веровањима и обичајима. Додатно је занимљиво да се са овим обичајем даривања деце перецама за Светог Саву, 27. јануара, најчешће срећемо у традицији банатских Срба, док је у Бачкој и Срему готово нема, баш као што је нема ни у другим деловима Србије, с ове стране Саве и Дунава.
Када се има у виду да управо Срби током устанка против Турака у Банату у 16. веку на својим заставама носе лик Светог Саве, те да су у знак одмазде управо због ове буне спаљене светитељеве мошти на београдском Врачару, онда прича о Светом Сави и перецама добија још једну занимљиву димензију. Како год, пракса је лепа, а живо допуњавање легенди о најславнијем српском светитељу само показује колико је његов дух присутан у народу из којег је потекао", рекла је Тамара Огневић за српске медије.
