СРЦЕ ТРПИ ЗБОГ ПОГРЕШНИХ ГРИЦКАЛИЦА! Ово је ужина коју кардиолози најчешће препоручују, уз јасно упозорење о количини

Према мишљењу кардиолога, орашасти плодови су један од најбољих протеинских извора за здравље срца.

Гдегод да се окренемо, говори се о протеинима – на друштвеним мрежама, у теретани, кроз рекламе за протеинске плочице и напитке.

Међутим, протеин није важан само за мишиће или мршављење. Он игра значајну улогу и у очувању здравља срца. Ипак, кардиолози упозоравају на једну кључну ствар: није сваки протеински избор једнако добар за срце.

„Када је у питању здравље срца, оно што нам се нађе на тањиру има огроман значај“, објашњава кардиолог др Патрик Ки. „Протеинске грицкалице су свуда, али нису све једнако квалитетне.“

Како протеин утиче на срце?

Протеини су неопходни целом организму, а самим тим и срцу. Квалитетан унос протеина помаже у одржавању здраве телесне тежине и очувању мишићне масе, што индиректно смањује ризик од срчаних болести. Уз то, у комбинацији са вежбама снаге, протеин доприноси бољој метаболичкој равнотежи.

Стручњаци наглашавају да се данас све више прелази са опсесије појединачним нутријентима на целокупан образац исхране. Другим речима, протеини имају смисла само у оквиру уравнотеженог јеловника који укључује доста поврћа, воћа и интегралних житарица.

Истраживања показују да адекватан унос протеина може помоћи у смањењу телесне масе и очувању мишића, чиме се смањује и ризик од гојазности – једног од главних фактора за развој срчаних обољења.

Колико протеина нам је потребно?

Најчешћа препорука је око 0,8 грама протеина по килограму телесне масе дневно, али та количина није иста за све. Зависи од година, телесне тежине, нивоа физичке активности, али и од посебних стања попут трудноће или дојења.

Кардиолози упозоравају да није поента у гомилању протеина, већ у његовом пореклу. Превелик унос протеина из црвеног меса и индустријски прерађених производа може повећати крвни притисак и холестерол, чиме се директно угрожава здравље срца. Такође, дијете које су искључиво фокусиране на протеин често занемарују важне нутријенте из биљних намирница.

Најбоља протеинска ужина за срце? 

Према мишљењу кардиолога, орашасти плодови су један од најбољих протеинских извора за здравље срца. Осим протеина, богати су здравим мастима, влакнима, антиоксидансима и биљним стеролима.

Бадеми, ораси, лешници, пекан ораси и кикирики посебно се издвајају јер помажу у регулацији холестерола и телесне тежине. На пример, у 50 грама: 

кикирики има 12,9–13,5 г протеина,

бадеми 10,7 г протеина, а 

ораси 7,6–8 г протеина

За још бољи ефекат, орашасти плодови се могу комбиновати са другим нутритивно богатим намирницама. Једна од препорука стручњака је комбинација младог сира, воћа, ораха и интегралних крекера – ужина која је истовремено заситна и добра за срце.

Још добрих протеинских опција за срце

Ако нисте љубитељ орашастих плодова, постоје и друге здраве алтернативе:

грчки јогурт уз воће

хумус са маслинама, парадајзом и интегралним питама

комбинације са пасуљем, авокадом и поврћем

јаја или тофу у умереним количинама, уз интегралне додатке

Овакви оброци обезбеђују не само протеин, већ и влакна, здраве масти и стабилан ниво шећера у крви.

А шта је са протеинским плочицама?

Иако су изузетно популарне, кардиолози нису њихови велики заговорници. Већина протеинских плочица спада у ултра-прерађену храну, често богату засићеним мастима, калоријама и натријумом. Исто важи и за сушено месо и сличне „фитнес“ грицкалице.

Прекомеран унос соли директно повећава ризик од високог крвног притиска, можданог и срчаног удара. Зато стручњаци саветују да се у исхрани ослонимо на принципе ДАСХ и медитеранске дијете, које су доказано најповољније за здравље срца.

Упозорење кардиолога

„Квалитет протеина је само један део слагалице“, наглашавају стручњаци. „Ни најбољи извор протеина неће значити много ако остатак исхране није уравнотежен.“

Другим речима, здравље срца не зависи од једног супер-намирнице, већ од свакодневних избора који заједно чине целину.

Лепаисрећна