ЛАКО ЈЕ АРАПИМА ПРОДАТИ ПЕСАК?! Две пустињске земље леже на пешчаним динама, а годишње увозе милионе тона песка ЕВО КАКО ЈЕ И ТО МОГУЋЕ?

Иако идеја да пустињске нације купују песак делује збуњујуће, разлог лежи у специфичностима грађевинских захтева. Док се ове земље утркују са пројектима вредним   милијарде,Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати увозе више милијарди долара, кроз песак као сировину.

Саудијска Арабија је земља на песку, али и поред тога она увози песак.Ова држава са развојем Визије 2030 и УАЕ са својим кулама које трансформишу хоризонт,  имају велику потражњу за специфичном врстом песка коју пустиње не могу да обезбеде.

Зашто пустињски песак не одговара

Пустињски пејзажи прекривени песком нису добри за градњу у грађевинској индустрији. Зрна која се налазе у пустињама су обично превише округла и глатка јер их је ветар често еродирао хиљадама година.

Такозвани еолски песак, који ветар обликује у дине, веома је гладак, хомоген и заобљен. Управо због ових карактеристика није погодан за производњу бетона, стакла и других индустријских материјала. Технички, може да се користи, али захтева сложено прилагођавање смеша, строгу контролу величине честица и нечистоћа и прецизно балансирање производних процеса.

Према Програму Уједињених нација за животну средину, сваке године се користи око 50 милијарди тона песка и шљунка. Несташица је постала толико изражена да су се појавиле криминалне мреже специјализоване за илегално ископавање песка и шверц.

Песак из Аустралије

Аустралија је постала један од кључних извозника висококвалитетног силицијум диоксида и грађевинског песка..

Визија Саудијске Арабије 2030, план за диверсификацију економије Краљевине изван нафте, покреће огроман развој инфраструктуре. НЕОМ град вредан 500 милијарди долара.

Увоз индустријског песка није само питање преференције већ често и неопходност. Без тога би се изградња ултрамодерних објеката, паметних градова и туристичких центара суочила са значајним материјалним недостатком или компромисима у квалитету.

Свет се суочава са „кризом песка“, упозоравајући да нерегулисано вађење песка доводи до деградације животне средине у многим деловима света, укључујући ерозију речног корита, уништавање станишта и губитак биодиверзитета.

Као одговор, неке земље улажу у алтернативе као што су производња М-песка који је, направљен дробљењем стена за одговарајући грађевински материјал. Поред тога, рециклирани грађевински отпад се пренамјењује како би се ублажио притисак на природне ресурсе песка.

Саудијска Арабија такође активно истражује ове опције. Иако још увек не постоји свеобухватна национална политика о смањењу увоза песка, стручњаци сугеришу да би текуће иновације у науци о материјалима могле да помогну Краљевству да смањи своје ослањање на страни песак.

(РТС)